Вашар старих заната и занимања у Сирогојну

У амбијенту златиборског села, међу вајатима, брвнарама и кућама из 19. века посетиоци и мајстори занатлије, самоуки неимари, грнчари, ковачи, плетиље, ткаље, столари, чувари умећа које, упркос времену и годинама, опстаје до данас.

"Почела сам од осме године, а учила ме је мајка. После сам више била самоука", каже Божидарка Кубуровић, плетиља из Криве Реке.

„Од оца сам научио да радим столице и то радим од 72.године. И још ово ја годину, две, три евентуално, и завршава се израда столица старих", каже Коста Старчевић, 82-годишњи столар из Равни.

„Занат сам научио од деде и оца, уствари ја сам четврта генерација ковача. Бавим се клепањем секира, раоника за пољопривреду, ово што треба људима", објашњава Радован Владисављевић, ковач из Криве Реке.

Представљање традиционалних занатских вештина и српског нематеријалног културног наслеђа, део су активности Музеја који годишње посети више од педесет хиљада туриста.

„Ја обожавам Србију. Сваке године идем овде да играмо и Сирогојно је, како да вам кажем, то је супер, супер", каже Корин Баратон из Француске.

"Уче песму, уче игру и једноставно спознају Србију онаква каква јесте, а Сирогојно сигурно може и уме да покаже", објашњава Владимир Танасијевић, предавач за српску нематеријалну културу.

„Оно што је циљ једне овакве манифестације, то је очување пре свега нематеријалне културне баштине. Овај Музеј, пре скоро 30 година, схватио је значај очувања заната који су карактеристични за ове просторе", каже Светлана Ћалдовић, директорка Музеја „Старо село".

За готово деценију трајања манифестације која кроз комуникацију са посетиоцима, чува, развија и вреднује старе занате и занимања, представило се више од 200 занатлија из ужичког и златиборског краја.