Ужичанин Дејан Томић освојио Елбрус

Међу њима био је и Ужичанин Дејан Томић, који је почео да планинари пре само седам година, током којих се испео и на Мон Блан, а ове године, трећи пут истрчао и фрушкогорски ултра екстремни маратон, дужине 134 километра, као одличну припрему за Елбрус.

Усхићење погледом са врха Европе потисне све што им је отежавало успон до тих 5642 метара на Кавказу, каже Дејан.

"Облаци су били на 2000 метара, значи, све оно што је било изнад 2000, а тамо је тих планина стварно много, јер се види велики део Грузије, значи, то је стварно баш земља измишљена за планинарење, одличан је био поглед видело се можда неких 70-80 километара у даљину", каже Дејан Томић члан ужичког планинарског друштва "Рујно".

И мада им је требало девет сати да савладају успон, на врху само кратко задржавање.

"Било је можда негде око минус пет, сунчано, али ветар је правио да је и пет минута било стварно јако много. Ја сам скинуо рукавице, пошто имам двоје или троје рукавице увек на руци, буквално сам направио пар фотографија и нисам смео више од промрзлина", наводи Дејан Томић.

А могло би се рећи да им је, за разлику од других, ветар био савезник; током њиховог успона, дувао је тридесетак километара спорије него током аклиматизационих дана.

"Ветар је тих два дана наших аклиматизације био негде око 50-65 километара на сат; нас је сачекала киша и мгала, сваки дан су покушавали да се пењу на врх, али је буквално од 100 људи, излазило једно или ниједно. Долазили су до 5000 метара и враћали се", каже Дејан.

Али лепо се памти, додаје Дејан, који је одмах по повратку, планинаре из матичног друштва Рујно, чији је један од водича, водио на Морачке планине. Предстоји им каже златна јесен, и уживање у околним планинама Златибору и Тари.

Са њих је и кренуо, прво до највиших врхова бивше Југославије, Балкана, затим више алпских, међју којима и Мон Блан, до последњег Елбруса на Кавказу... Следећи на који би кренуо, би био можда Памир, један од хималајских врхова. Ведро Дејане, и добар поглед.