Од Пожеге до Памплоне - на трку бикова

Многи су за летовање одабрали Црну Гору, Грчку или Шпанију. И не само због купалишта, јул у Шпанији може да буде занимљив љубитељима адреналинске забаве: једна од њих је трка са биковима у Памплони, до које стигао и лутајући репортер из Пожеге.

Укратко би фестивал Сан Фермин могао да се представи и овако. Али пут од Пожеге до Памплоне уме да потраје. Умор ублажавају немачки пејзажи, а након непроспаване ноћи на аеродрому у Будимпешти, умирујући глас стјуардесе најавио је добродошлицу у Франкфурт.

Уместо предаха на аеродрому, авио-превозници су се потрудили да подрже Дејана Ковачевића, Београђанина, који је на трку бикова кренуо у доброј кондицији:

"Број један ушли, а изашли смо на број четрдесет. А до броја четрдесет има два километра".

Укрцавање у авион било је међутим померено на број 32, а после јутарње гимнастике коначно у авиону за Памплону само три српска држављанина.

"Како је почело, од нас тројице неће остати ниједан до трке", каже Дејан Ковачевић. "До трке неће остати ниједан на ногама, озбиљно ти кажем."

Знатижеља је ипак била јача од непроспаваних сати, а фестивалска атмосфера и расположење одагнали су умор. Домаћини, али и многи гости, обучени у традиционалне боје, током свих седам дана колико траје фестивал.

За Дејана, најбоља вежба за разбуђивање су склекови. После стотог, каже, спреман је да се суочи и са моћним биковима.

Да би заузели што боља места или учествовали у трци, већина посматрача или учесника претходну ноћ уопште није спавала.

У последњој овогодишњој трци учествује и Дејан. Каже да се све одиграло невероватном брзином, попут воза који је протутњао. Он сматра да у оваквој трци паника може бити погубна.

"Сваки човек има страх пре акције, у току акције и после акције. Не постоји човек који то нема", тврди Ковачевић. "Само људи који имају страх у току акције са њима не можеш ништа да урадите. Већина људи има страх, пре акције, то може на неки начин да се контролише. Доста људи има страх после акције, то је оно што они превазилазе сами".

Повређених је било, али зато су ту увек бројне медицинске екипе, а након трке и последњег дана фестивала Сан Фермин, као и претходних, бројни садржаји и добра забава. Поред домаћина, туриста има из целог света. Конобар Доминиканац не зна где је Србија, али за једно име се у Шпанији добро зна.

Ех, пусти снови, али нам је препоручио да пробамо специјалитете Наваре, покрајине чији је главни град Памплона.

Наварска јагњетина подсећа на неку врсту гулаша и, по нашем скромном суду, не може да надмаши златиборску јагњетину.

Фестивалској атмосфери доприноси и присуство великог броја музичара, практично са свих континената.

"Различите групе људи, односно Удружења имају специфичну музику коју свирају управо на фестивалу, када се крене у кориду, где су бикови", објашњава Ајтивер Гарсија. "Тако је увек последњег дана Сан Фермин фестивала, када се одржава и последња корида у тој години. У Памплони тог последњег дана има сигурно 200.000 људи из целог света, јер ово је интернационални фестивал".

И док једни уживају уз музички колорит који им прија, многи не пропуштају свакодневни фестивалски ватромет. А затварање Сан Фермина је посебан доживљај, када чујете песме које певају Памплонци.

Фестивал Сан Фермин сваке године посети око милион туриста са свих континената. Томе је без сумње допринео и роман "Сунце се поново рађа" , који је Ернест Хемингвеј писао и у хотелу "Ла Перла", у којем данас одседају имућнији туристи.

У соби 217 овог хотела одседао је и Ернест Хемингвеј. Данас ноћ у тој соби кошта 1700 евра и увек је резеврисано.

Памплона се по затварању манифестације враћа у уобичајени ритам, у очекивању наредног фестивала, када се град испуни туристима са свих меридијана, који првенствено долазе због трке с биковима.

број коментара 0 Пошаљи коментар