Витражи из Трипкове у резиденцији руског председника и дворцима на Балтику

Скромно, њих двоје - отац и кћи, кажу да се баве уметничким занатом, иако су границу између декорација и уметности одавно прешли.

Све је почело пре готово тридесет година, када је Велимир Тошанић, ђак немачке школе витража, схватио да је стакло материјал коме жели да се посвети:

"Тај рад је филигрански, да се из малих делова стакла створи слика... ништа не може на брзину да се уради, ништа не може за дан. Овакви витражи или лампе заиста се раде дуго. Ова која је тренутно у раду захтева два и по до три и по месеца рада."

Највећи витраж, на 64 квадрата, са 25.000 делова, рађен је две године. Уз "тифани", раде и техником фузије стакла, пескарења, моделирају, стилизују и боје, па настају композиције које красе дворане Санкт Петербурга, Ростова, београдске Арене, Златибора, многобројних православних храмова, хотела и градских кућа...

"Наследила сам од оца те основе заната", истиче Ана Жугић. "И ја сам се школовала у иностранству и радим већ, ето, 12 година. Ми се, у ствари, декларишемо као занатлије, нисмо уметници. Јесте занат уметнички, али ми смо ипак занатлије. Али, треба имати мало осећаја за облик, за форму."

Милиметарским комадима стакла, као хватачи светлости, они стварају чудесна дела, а своје знање понудили су и гостима Златибора: летње школе витража и стална изложба у селу, део су овдашње туристичке понуде, и баш као што свет, због њих, долази у Трипкову, са њиховим радовима и Трипкова одлази у свет.