Малинари постигли договор

У највећем српском малиногорју берба малине још траје. У нижим пределима већ је при крају а у брдима ће потрајати још десетак дана. Осим што је берба каснија него што је уобичајено произвођаче муче веће бриге.

Прошле године малине су добро родиле, истиче Нада Топаловић из Ариља:

"Ове године се нешто десило, нема ни пола прошлогодишњег рода."

Временске неприлике, сушење малињака, прошлогодишња лоша цена, просечна за Србију била је 92 динара условили су и ову бербу.

Да ова година није наклоњена малинарима кажу и стручњаци. Њихова процена је да је овогодишњи род бар за трећину мањи.

Док је некада Ариље у време бербе дуплирало број становника ове године су берачи проблем. Дневница од 2000-3000 динара није посебно занимљива берачима, а власницима малињака је проблем.

"Двадесет килограма малина вам треба једну дневницу", објашњава Драган Богдановић. "Он набере 20 до 25 килограма, мора да се доплати. То је проблем целе Србије, не само Ариља. Где год има малина нема берача."

Проблеми с ценом нису свуда исти. У зависности од подручја и откупљивача цене су од 140 до 180 динара. У ариљском-ивањичком крају, одакле долази и највише малина на територији Србије, цена од 140 и 150 динара изазвала је реакцију малинара.

Договор је, ипак, постигнут, каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малине и купине Србије:

"Да нема класирања за род 2019, да буде јединствена цена за килограм до краја саме кампање, да буде повећање следеће седмице од 10 до 15 динара минимално и спрам понуде и потражње да ће цена расти."

Осим као извозни адут земље који доноси годишњи девизни прилив од око 250 милиона евра, малине су значајна ставка као допуна кућног буџета и малинарима и берачима, а када је сезона и цена добра, а била је и преко два евра, у малинарским подручјима сви имају користи.