Градски превоз за пензионере: од бесплатног до прескупог

Милорад Стојиловић, професор у пензији, месечну карту за градски превоз купује редовно осамнаест година.

Ни претходна цена од 800, а ни садашња од 1000 динара за њега каже, није висока, али јесте за пензионере у његовом окружењу: 

"Пешке да оде не може, аутобус не може јер нема да плати, а такси већ и да не причам. Мислим да цена не би требало да буде више од 300 динара."

И услови за бесплатан превоз су ригорознији. Горња граница примања за Нишлије старије од 70 година је 25.283 динара, док је у Крушевцу за око 10.000 динара нижа.

Удружење пензионера предложило је да се старосна граница спусти на 68 година, а да ове олакшице добију пензионери са приходом од 18.000 динара, каже Драгиша Гиле Степановић из крушевачког Удружења:

"Не треба свим пензионерима тридесет вожњи месечно, него можда десет или петнаест. Много већи број пензионера би уживао те повластице. Али ми нисмо установа која доноси одлуке. Одлуке доносе Скупштина општине и Југопревоз Крушевац. Треба наћи компромис између њих."

Акционарско друштво "Југопревоз Крушевац", које без конкуренције послује по тржшним принципима, последњи пут је кориговало цене карата пре седам година.

"Цена месечне карте је 1800 динара, а најскупља на територији Града Крушевца је 6000 динара", наводи Зоран Мисић, директор крушевачког "Југопревоза". "Значи, поред свих потешкоћа, као друштвено социјално одговорна фирма, ми смо учинили уступак да и категорије лица са мањим примањима имају могућност превоза." 

Месечне карте за крушевачке пензионере по повлашћеној цени од хиљаду динара нису најскупље у Србији. Сваки град има своја правила и ценовнике.

У најбољем положају су пензионери који користе услуге јавних предузећа, попут Београђана који се возе за 400 динара годишње.