Вештина ткања пиротског ћилима

На Старој планини код Пирота у току је четврта Национална ткачка колонија, чији је циљ очување традиције ткања пиротског ћилима и осталих уметничких заната. Ткачку колонију су, поред Пирота и Сомбора, подржали амбасадори десетак земаља, а покровитељ је Амбасада Канаде.

Како изаткати совру, један од стотину мотива пиротског ћилима - то је био први задатак за полазнике ткачке колоније. Циљ је да сви науче основе ткања на вертикалном разбоју.

"У Војводини се ради на кудељи, а у Пироту на вуни, што је тање и теже је, мада може да се научи. Мислим да је најважније пренети на децу то знање јер ако заволе од малена традиционалне технике, онда ће им се стално враћати", каже Јованка Шављански, из Инђије.

"Још увек има доста жена које се баве ткањем, које знају јако лепо да раде, које су од својих бака научиле то до савршенства без школе, без ичега", наводи Рамиза Авдовић, из Новог Пазара.

Од традиционалних уметничких заната још увек не може пуно да се заради.

"Не може да се живи, али ако неко воли онда се толико не гледа материјална страна, него духовно растерећење и љубав која се улаже у тај рад", наводи Катарина Дмитров из Сомбора.

Национална ткачка колоније већ годинама указује на неопходност очувања традиционалних заната. Зато је у њихову промоцију укључене дипломате из десетак земаља.

"Ја дубоко мислим да је важно за сваку земљу и за сваку културу да се држи своје традиције. Ви у овом регион имате ове прелепе Пиротске ћилимове. То је стварно богатство које треба да се сачува", сматра Кати Чаба, амбасадорка Канаде у Србији.

Пиротски ћилим и остале рукотворине не могу да опстану на тржишту без помоћи локалних самоуоправа и државе.

"И државни протокол користи сада и пиротски ћилим и производе Етно-мреже, наше рукотворине као дипломатске и пословне поклоне. Оно што је нама циљ јесте да те производе учинимо доступним свима који дођу у Србију и нашим људима. Да се отворе градске етно галерије у Београду и свим већим центрима у унутрашњости", каже Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а, а Бранкица Јанковић, повереница за родну равноправност, додаје: „Али ће ипак бити потребно још подстицаја. Ово јесте начин да оне зараде за свој живот и подигну квалитет живота, али оно што раде за Државу и друштво је немерљиво."

Зато је најважније да се поред очувања традиције ткања, створе услови да ћилимарке од свог заната могу себи и својим породицама да обезбеде сигуран извор прихода.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.