Јестиве печурке имају своје отровне двојнице

Најчешћа тровања печуркама дешавају се због нераспознавња и замене јестиве лисичарке са њеном сличном "двојницом" заводницом. Једна поред друге могу изгледати потпуно исто, чак су и сличног укуса.

Драгић Томић, председник Гљиварског друштва Ваљево објашњава на примеру две гљиве да једна може да избледи, друга да потамни, зависно од временских услова.

"Такође што се тиче мириса мирис је пријатан и једној и другој, и укус је пријатан и једној и другој, и расту у истим шумама. Тако да је врло, врло ризична, онај ко није сигуран сто посто он не треба да сакупља гљиве уопште", наводи Томић.

Гљивари упозоравају на велики број ризичних и отровних печурака, где постоји велика сличност са јестивим. Тако се зелена зека, врло лако може заменити најотровнијом зеленом пупавком. Посебно је опасна заблуда берача, који годинама беру печурке на истом месту.

"Најчешће се трују они који мисле да знају, односно који постану сигурни у себе. Па каже: 'Ја годинама сакупљам на том месту једем гљиве и никад ми ништа није било'. Ради се о томе што после пар година може да се појави нека друга врста која јој је изузетно слична и врло опасна, а он не прегледа детаљно и тако дође до грешака", наводи Драгић Томић.

Јестивих лисичарки има и на ваљевској пијаци, на тезги Снежане Петровић, која више од двадесет година бере и продаје печурке. Вештину препознавања јестивих од отровних гљива преноси на своје троје деце.

"Моја деца исто знају да беру печурке, коју год ја берем и они то беру, никад нису погрешила деца, а камоли ја и супруг. Ми конзумирамо те печурке исто па тако их продамо људима зато што знамо да смо сто посто сигурни", каже Снежана Петровић из села Горња Грабовица код Ваљева.

Из гљиварских друштава апелују на све који беру, једу и продају гљиве, да буду далеко прецизнији и обазривији при утврђивању њихове јестивости. Препорука је да се консултују стручњаци и добри познаваоци печурака.