Ученици и студенти са сликарима на колонији на Власинском језеру

Није ретка појава да се у току дана крај Власинког језера смењују годишња доба, киша, па сунце, ветар или магла. Све је то инспиративно, и за сликаре којима су пејзажи омиљени и за апстрактне.

"Пошто су јако честе временске промене, покушавам да ухватим ту атмосферу,овде радим једну кућу из Пчиње, одакле је мој отац родом, ту имам нека врата из Брлога", каже сликар Горан Ристић.

"Сликам апстракцију али ми је потребно за моју енергију и све оно што јесам да боравим у природи да црпем из ње снагу, да се стопим на неки начин са њом", наводи сликарка Марина Радуловић.

У природи и на колонији и студенти и ученици основних школа. Да се друже са уметницима, погледају поступак стварања дела, нешто ново науче.

„Ако нам се боје помешају, да оставимо да се осуше пре него што наставимо да бојимо", каже ученица Александра Вукелић, а њена другарица Сара Димитров каже „Волим да цртам природу то је нешто што ме инспирише".

Висока школа за васпитаче премештена је из Гњилана у Бујановац. Будући васпитачи током школовања имају седам предмета везаних за ликовну уметност.

"Јер за развој детета ликовно васпитање има велику улогу, тако да ликовно је заступљено на свим годинама студија", наводи Марија Мојовић Филиповић, професор ликовне културе.

"Да се упознају са естетском анализом уметничког дела у пракси, зато што они све то у теорији уче на Високој школи за васпитаче", каже Наташа Дејановић Димитријевић, професор физичке културе.

Власинско језеро је познато по плутајућим, тресетним острвима, има их 7, простиру се на око 10 хектара и заштићена су као природни феномен.