Овчарство исплативо Стојану из Власотинца

Власотиначки крај је чувен по пластеницима и виногорју, мало је пољопривредника који се баве сточарством,посебно гајењем оваца. Стојан Стојиљковић из Власотинца је један од ретких овчара, а нада се да ће овај исплатив посао наставити његов унук.

Уз овце се опушта и ужива па га добро расположење никад не напушта. На крај Власотинца, на имању купљеном седамдесетих година прва овца са два јагњета стигла је пре десет година. У седамдестчетвртој Стојан Стојиљковић један је од ретких овчара у власотиначком крају.

"Пос'о има, а има и корист , ако чуваш, не можеш да чуваш 10-15, али од 60-70 оваца има рачуница. Ја сам, продао јагањце, ни једно јагње нисам дао испод 350 динара по кило", каже Стојан Стојиљковић, сточар из Власотинца.

Много дају, а мало траже додаје Стојан. Не музу се, чак и двапут годишње јагње. Потражња велика, а понуда мала.

"За две године три пута, три јагњета добијеш. Јагње за два месеца мора да направи до 30 кила, 2 и по месеца 30-35 кила. И ето рачунице. То је рачуница одлична. Тржиште да сам имао још 50 комада продао бих", објашњава Стојан Стојиљковић.

Међу овцама козе и јарићи да их чувају кад се већ лепо слажу. Док принове за који дан не стигну ту су и љубимци.

У стаду које броји 80 оваца су и два мала јагњета, једнo од њих je Ђурђевка.

Цело стадо је уматичено, ветеринари радо долазе на имање Стојиљковића. Пуни амбари потврдјују да се ради пуно, мада чини нам се да је лакше него под пластеницима.

"Ја радим скоро пет хектара туђе имовине, а имам три хектара посејане детелине која је лично моја. То једу. Детелина ће ове године, ако Бог да бити четири па и пет пута кошење", каже Стојан Стојиљковић.

Стојанов циљ је да се породична традиција печалбарства прекине и да га врло брзо унук Милош наследи. Деда је створио добру основу, унук је заинтересован. Остаје само да се уз неке повољне кредите обнови механизација стара и пола века.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 12. јун 2019, 18:21) - Pesa [нерегистровани]

Cudo u vlasotincu

Da je ovo veliko cudo u Vlasotincu potvrdjuje da ovaj covek ima farmu u gradskom reonu gde ljudi pored farme nemogu da otvore prozor a kamo li da sede u svojim dvoristima.i to je cudo da inspekcija u Vlasotincu neradi svoj poso.Jos vece cudo bi bilo da ga izmestite u Beograd pored zgrada Beograda na vodi pa onda da pisete o ovakvim stvarima