Дан хранитељства у Милошевцу код Велике Плане

У истом колу деца из Милошевца и њихови вршњаци из хранитељских породица. У овом селу код Велике Плане тако је већ деценијама. Милошевац је познат по хранитељству а у многим породицама оно се преноси генерацијама.

Татјана Петровић, једна од хранитељица из Милошевца, каже да је то радила и њена бака која је одгајила тридесетак малишана.

Многа деца, која су стасала у хранитељским породицама, често су се враћала у Милошевац. Али и када их живот однесе на различите стране, своје хранитеље не заборављају, нити они њих.

"Свака жена када роди дете, оног тренутка када га роди, она вероватно с тим олакшањем не осећа ништа друго. Али, већ следећи дан осећа стрепњу, осећа страх да ли ће са дететом бити све у реду", каже Драгица Танасковић. "Е, са том стрепњом и тим страхом да ли ће са дететом бити све у реду, рађа се и та љубав која постаје нераскидива између хранитељице и детета."

Дан хранитељства окупио је у Милошевцу хранитеље из целе Србије. Иако су из различитих крајева, приче су им увек исте: хранитељство је пре свега љубав.

Бити хранитељ је једно добро дело, каже Драгана Медић из Смедерева:

"Пружити оно што дете није имало у својој биолошкој породици. И онај ко то ради из љубави, то је једно неописиво осећање."

У Јадранској Лешници код Лознице хранитељи су били толико везани за децу коју одгајају да су им оставили кући, или им помогли да је направе, а неке су и усвојили, каже Милован Марковић.

У Милошевцу је и Центар за породични смештај и усвојење, установа која окупља хранитеље и сарађује са њима.

"Ми данас фактички имамо врло мало домова за децу", истиче Софија Лукић, директорка Центра за породични смештај и усвојење у Милошевцу. "Данас имамо око шест хиљада деце у четири хиљаде хранитељских породица у Србији."

Седамнаести мај је и Међународни дан породице. Генерације деце која су из различитих разлога остала без своје биолошке породице, породичну љубав пронашла су у хранитељским.