Барокна Бачка - заједничко наслеђе етничких заједница у Војводини

Након протеривања Турака крајем 17. века, простор између Тисе и Дунава, од Баје до Новог Сада, био је опустошен и ненасељен.

У намери да учврсти војну границу и повећа број пореских обвезника, Хабзбуршка монархија покренула је процес досељавања, објашњава Мирко Грлица, из Градског музеја Суботица:

"Прво стижу Буњевци из Босне, велика група Срба из Баната, 1687. под Новаком Петровићем, 1690. са Балкана велика сеоба Срба под Чарнојевићем. Долазе Немци, Мађари, Русини, Словаци, Јевреји, Роми, сви они попуњавају овај простор и настаје невероватна мешавина, један велики мелтинг пот који се обједињује око идеја Хабзбуршког царства."

Током 18. века у неколико бачких градова стасава грађанска класа, а са њом се развијају и културне потребе.

"Четири велика града чинила су Бачку жупанију: Баја, Нови Сад, Сомбор и Суботица", истиче др Борбала Фабиан (Градски музеј Баја, Мађарска). "Они су носили развој Бачке у 18. веку. Баја и Нови Сад су имали снажне односе и то се и сада види по архитектури два града. Мало је барокног наслеђа сачувано, углавном цркве и надгробни споменици."

Барок је као уметнички правац диктиран из царске престонице, што се одразило на културно наслеђе регије.

"Цркве су се градиле од планова који су израђивани у Бечу и Будиму, а то богатство што имамо у православној уметности, та уметност је била на граници западне и источне културе и зато је тако процветала и тако дивне ствари су настале", сматра др Жужана Корхец Пап (Градски музеј Суботица).

Мешање народа, култура и обичаја у историји Бачке значајно је допринело традицији заједничког складног суживота различитих етничких заједница на војвођанској равници.