Соко град код Љубовије - симбол непобедивости

Соко град, у близини Љубовије, у време Османског царства био је озлоглашен као место за мучење православног становништва. Неосвојиво утврђење био је све до 1862. године када су Турци кључеве тог града предали књазу Милошу. Данас су Соко град и манастир подно њега један од симбола православља.

На стени високој 200 метара, Соко град за време Турака био је симбол непобедивости. Са једине стране којем му се могло прићи Турци су 1452. године изградили зид са пушкарницама.

"На горњем делу где се сада налази овај крст је био војни део, кула у којима практично цивилно становништво никада и није могло ући. Старешина града или диздар породица Кемал из Анадолије је живела горе и војна посада зависно од времена колико их је било. У доњем делу, такозваном подграду налазиле су се две џамије, међулис, школа, хан, куће", објашњава историчар Сретен Цветојевић.

Од 1805. до 1812. седам хиљада српских устаника неуспешно је опседало зидне Сокола због чега је то утврђење и познато као једно од ретких које никада није освојено борбом. Турци Сокољани тај град напуштају тек након султанове наредбе 1862.

"Два топовска хица са зидина овог града су означила како то они кажу да ће Турци Сокољани напустити Соко град. Сели их 1.200 коња. 18. октобра турски минери су забушили мине у зидине овог града, а симболично 21. срески капетан Петар Радојловић из Крупња потпалио је мине и овај град као симбол неосвојиве турске трђаве, као симбол града који никад није освојен полетео је буквално у небо", додаје Цветојевић.

Од рушевина некадашњег Сокола мештани су градили куће и путеве. Данас се на његовом месту као симбол страдања православаца налази метални крст тежак две тоне.
број коментара 0 Пошаљи коментар