Ученици основне школе у Брекову добили дигитални кабинет

Милан Луковић и Милован Пајовић су једини осмаци, заједно у клупи, али и међу најбољима у Републици - један из историје, други из географије. 

"Уз мало вежбе и мало труда и није тако тешко", каже Милан. "Али ако се воли, то је најважније. Јесте да нас је мало али некако нам је лакше, сви се знамо." 

Милован до школе иде аутобусом, али од куће до аутобуса пешачи три километра:

"Зими су снегови и преко метра али чистимо и сналазимо се. Помажемо један другом кад затреба, не замерамо један другом, слажемо се."

Њиховим стопама креће и Магдалена, за коју математика у трећем разреду нема тајни што потврђује последње такмичење на којем је једина освојила свих 100 бодова:

"Није да се хвалим али да, тако је. Имала сам малу трену, али задовољна сам. У разреду имам још две другарице. Лепо су прихватиле мој успех јер су стварно добре другарице."

Другарство је оно што повезује  педесетак ђака, а са наставницима жеља за знањем. Драгица Вучићевић је учитељица већ 29 година:

"Са децом је лепо радити, са сеоском децом, верујем данас лакше него са децом у граду. Ипак сам рад у сеоским школама је захтевнији у смислу  комбинација у неподељеним школама кад се у једној учионици нађу и четири разреда."

Школа у Брекову основана пре 123 године. Сећање на прошлост и првог учитеља коме су подигли крајпуташ у дворишту чувају у свим генерацијама, али мисле и на захтеве дигиталног доба. 

"Поштујући традицију хватамо и корак са новим временом", истиче директор школе Горан Ичелић. "Овај мултимедијални кабинет специјализован за стране језике али се може користити и за друге видове наставе." 

Нова учионица омогућиће лакше стицање знања јер ће наредних неколико година бити и више ђака. Уз све то, задржаће и посебно место у селу земљорадника, сточара и песника, смештеном високо у ариљским брдима где је школа - како је, долазећи у походе брековачким стихотворцима забележио Добрица Ерић - одувек целом селу родбина.