Лесковац: Како "Папир говори"

Обележавање Дана Народног музеја у Лесковцу почело је отварањем изложбе „Папир говори”, посвећеној новчаницама које су у Србији и Југославији коришћене од 1887. до 1996. године.

Најстарија, најмања, најлепша. Много тога стаје у преглед дужи од једног века. Почетак је 1868. када се кује први новац у модерној Србији. Осам година касније почиње штампање, а 1884. пушта у оптицај новчаница од 100 динара са златном подлогом. 

Мала димензијама, али и вредношћу, четврт динара из 1920. године. Ова из 1935. коју потписује академски сликар Васа Поморишац једна је од десет најлепших на свету.

Новчанице између два светска рата радили су академски сликари, објашњава аутор изложбе Небојша Димитријевић:

„Представљале су права мала уметничка ремек дела. То су новчанице рађене у француском стилу пуне симболике и свака је слика за себе, уметничко дело за себе.”

Новчаница од петсто милијарди преко ноћи је троструко изгубила вредност, 500.000.000 је најкраће била у оптицају. И још мноштво занимљивости. Посебна прича је иконографија. Папирни новац као историјска читанка. Говори. Писмом, грбом, ликовима.

„Иконографија на њему представља веровања и вредности којим се потврђује припадност некој заједници и промена тих симбола, праћење промене тих симбола могу да се прате политичке, друштвене, естетске промене које прате епохе”, додаје Димитријевић.

Изложба „Папир говори” Небојше Димитријевића леп је начин да се обележи Дан лесковачког Народног музеја и започне манифестација "Музеји за десет".

број коментара 0 Пошаљи коментар