Уметност дописивања

Тони Кенеди из Луверпула, на почетку каријере, радио је илустрације за албуме Битлса. Прво писмо књижевнику из Шапца, послао је пре две деценије. 

Иван Глишић, почео је да се дописује да би усавршио енглески и француски језик, затим су му се јављали читаоци којима су се свиделе његове књиге. Слали су му песме, похвале и поклоне, и делили са њим срећу и проблеме:

"Било је и радника, и војника и студената, и гимназијалаца, то је веома занимљиво било дописивати се, са свима сам се дописивао, а почео сам са некима и да се дружим, тако да сам улазио у њихове животе, они у моје."

Захваљујући писмима, Иван Глишић је стекао пријатеље из целог света. Чува их у кутијама које су уредно сложене и разврстане. Поред писама, како каже, никада није сам:

"У почетку смо се дописивали руком, значи перо, мастило, папир, касније су почеле писаће машине и интернет али, то није то, као када се руком пише, видиш краснопис, па шкрабопис, али је то све инспиративно било. Сада је све путем интернета, губи ту драж, јер не може као у оним писмима, неки цртеж, нека песмица, исецали смо слова из новина па смо тако писма писали, тога више нема, некако је ново дописивање изгубило душу, а оно је било препуно душе и зато ми је веома тешко да се одрекнем тих писама."

У оквиру пројекта "Уметност дописивања" део преписки књижевника из Шапца објавиће Свеучилиште из Пуле у књизи "Моја писма - моји снови". Највише их је добијао средином седамдесетих година, када је Дарко Домијан, снимио и отпевао његову песму "Улица јоргована".

За пола века, мењале су се адресе и називи улица али су писма увек проналазила пут до поштанског сандучета Ивана Глишића.