Културно наслеђе на удару "дивљих" археолога

Дивљим археолозима није представљало проблем ни то што се до средњевековног утврђења стиже веома тешко, кроз густу шуму и уз савлађивање поприличног успона. Око двеста свеже ископаних малих рупа и десетак великих, наводи стручњаке на закључак да је реч о веома организованој групи.

"Они се воде причом о скривеном благу, ћуповима са златом и трагајући за тим металним налазима помоћу апарата, метал детектора, том приликом они, запараво уништавају археолошко налазиште или културно наслеђе", каже Милан Савић, археолог.

Све оно што дивљим копачима није интересантно и нема вредност на тржишту, остаје иза њих.

"То су делови посуда, који су нама археолозима јако битни у датирању самог локалитета, да кажем из ког је периода овај и како се живело на самом локалитету", каже Милан Савић, археолог.

Није поштеђен од оштећења ни најатрактивнији део, који се налази на самом врху брда.

Читава Марина кула опасана је бедемом од камена, који је повезиван кречним малтером. Једини видљиви део зида налази се овде, а откривен је седамдесетих година прошлог века, приликом постављања далековода.

"Када је деспот Ђурађ Бранковић ступио на престо српске деспотовине и желео је, заправо, да побољша односе са Турцима и због тога је своју најстарију ћерку Мару удао за турског султана Мурата Другог. Након његове смрти, Мара се враћа у Србију и она је овде заправо саградила једно средњовековно утврђење", каже Дејан Ракић, историчар.

Због изузетне историјске и културне вредности овог локалитета, у Куршумлији се надају већој заштити и проналажењу лица, каја га угрожавају, али и скором почетку истраживања и уређења Марине куле, која би значајно могла да употпуни и иначе богату туристичку понуду овог краја.