Сећање на Бечкеречку ћуприју

Зрењанин има девет мостова на Бегеју и један који је остао на сувом након регулације ове реке. Моста који је у песми опеван више нема, демонтиран је 1969. године, али се о њему и данас говори са посебним емоцијама.

Најватренији заговорник да се сачува Бечкеречка ћуприја била је историчарка уметности Вукица Поповић, којој је на педесетогодишњицу од рушења моста Народни музеј у Зрењанину посветио изложбу.

Део поставке било је и приказивање телевизијског филма насталог у Телевизији Београд, који је РТС за потребе изложбе дигитализовао.

"Чули смо да је филм из 1975. Рекли смо ово морамо да набавимо, овако и онако. Баш из тог разлога што је већ те седамдесете године су сад већ једна онако давна прошлост. Оно што је врло занимљиво да је приказана историја нашег града кроз садржаје овдашњих установа културе", каже кустос Филип Крчмар.

Сећање на лепоту Бечкеречке ћуприје још увек траје. Често се покрећу иницијативе да се на неки начин обележи место где је био мост од кованог гвожђа, преко којег су прелазила четири коња дебела.

"Постоји например идеја да се направи реплика, просто нека минијатурна која би била изливена можда у бронзи и она би стајала на данашњем пешачком мосту. Има разних идеја, али често финансије су највећи проблем у целој тој причи", наводи Дејан Воргић из Народног музеја у Зрењанину.

Градња челичног Великог моста који је касније назван Бечкеречка ћуприја завршена је 1904. Срушен је 1969. због регулације Бегеја и дотрајалости, кажу тадашњи стручни извештаји. Од њега су остала само два украса са врха конструкције, која стоје на обали Бегеја.

број коментара 0 Пошаљи коментар