Признања и чуварима и загађивачима животне средине

Највећи загађивачи у 2018. години су Термоелектрана и рудници Костолац због неогдоварајућег санирања пепелишта и небриге о животној средини, док је ове године Зелени лист или титулу заштитника животне средине добило десет удружења и појединаца.

Додељена су и три специјална призњања и то Мисији ОЕБС-а у Србији, Ревији за љубитеље пририде "Зов" и професору др Ратку Ристићу, декану Шумарског факултета у Београду, због како се каже у објашњењу награде, „Стручно и аргументовано, писањем научних радова и отворених писама надлежним институцијама, учествовањем на трибинама и митинзима, и све то у борби против изградње деривационих мини хидроелектрана на планинским рекама Србије, посебно у заштићеним подручјима" .

"Јако ми је драго што је практично бројним поступцима и државне администрације и локалних самоуправа, али, пре свега, самосвесним и артикулисаним активностима грађана практично стављена на пиједестал нека истина и да је тај процес изградње ових објеката успорен, а тамо где треба и заустављен", каже професор др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.

"Приметна је повећана еколошка свест а то је све захваљујући медијима, дакле медији су ти који заиста могу дати велики допринос у заштити животне средине управо када је реч о подизању еколошке свести и едукације грађана. И ја сам веома срећна што Радио Нови Сад који ове године обележава велики јубилеј, 70 година рада, 30 година емитује на својим програмима емисију о екологији и заштити животне средине", наводи Драгана Ратковић, уредница емисије "Под стакленим звоном", Радио Новог Сада.

Ово је најстарије еколошко признање у Србији и додељује се већ 36 година осмишљено је са циљем подизања свести о екологији, указивања на проблеме и могућа решења у области заштите животне средине. Последњих десет година партнер Радио Београду 2 у овој акцији је Покрет горана Војводине.

"Она шири еколошку културу на неки начин мада ја мислим да је наш ниво еколошке културе много низак. Сад кад смо долазили у Карловце видели смо једну огромну депонију смећа поред самог главног пута Београд-Нови Сад, што на неки начин говори о нашој еколошкој култури. Ми мислимо да је еколошка култура на неки начин важније одо ове такозване високе културе, јер ако не бринемо о животној средини неће имати ко ни да користи ни да ствара овеј други део култур нити да буде њен конзумент", сматра Радоман Кањевац, главни и одговорни уредник Радио Београда 2.

Добитници се бирају тако што своје предлоге за загађивача и заштитнике животне средине дају су удружења, организације, институције, појединци, као и новинари еколошких рубрика штампаних, електронских и интернет медија из читаве Србије.