Прихват за нови живот - ресоцијализација малолетних осуђеника

Слични пројекти постоје у Шкотској  и Шпанији, а у затвору у Сремској Митровици отишли су корак даље и основали прихватилиште за псе луталице.

Осим што брину о љубимцима, уче правила дресуре, осуђеници  похађају и курс креативног писања, не би ли боље изразили своја осећања. 

„Чудна је то веза између паса и људи”, каже Д.Ш. „Широк је то спектар где пас може да помогне. Уз један добар тренинг и остало надам се да уз помоћ командира, да ћу сигурно остати у томе.”

Р.Ђ. каже да им је то помогло да живот виде на неки нови начин и да су неки од њих одлучили да се тиме баве и касније, после издржавања казне:

„Томе свему је допринела много и Маринина радионица креативног писања где смо, ето, та искуства која смо стекли проводећи време са псима и своја осећања преносили на папир.” 

„Они су не само имали прилику да вербализују осећања него и да себи објасне шта осећају”, истиче Марина Ковачевић, директорка Института за перформативне уметности и социјални рад. „То су људи који долазе из неких средина где је то прилично тешко. Тако да била је штета не забележити процес. Идеја је била колективна креативност. Свако има права на грешку и на то да грешку поправи и претвори у нешто добро.”

Кроз овај програм до сада је прошло осамдесет осуђеника који су добили цертификате  о завршеној обуци за дресуру паса и познавање ветерине, што ће им помоћи у налажењу посла након одслужене казне.

Али то је само један од бенефита овог програма, сматра Александар Алимпић, управник Казнено-поправног завода у Сремској Митровици:

„Можемо да кажемо да имамо велики раст емпатије. И оно што је Марина у филму могла да каже ‘Ко воли животиње, воли и људе’. Ја могу да потврдим да је више од половине ових момака који су учествовали у програму било у затвореном делу Завода. Поједини од њих су били на ивици и имали су проблема са агресијом, имали су проблема са уклапањем, социјалним окружењем, и тако даље. Међутим, радом на овом пројекту они су постали много толерантнији. У Васпитно-поправном дому у Крушевцу лечимо узрок онога што зовемо сутра осуђеник. Значи овде  се зову штићеници, а овде ћемо покушати да утичемо на њих да никада не дођу до стадијума да буду осуђеници.”

Милош Ристић, управник Васпитно-поправног дома у Крушевцу најавио је да ће потписати уговор са Јавним комуналним предузећем у Крушевцу:

„Из њиховог азила добићемо десетак паса са којима ће наши штићеници потом по плану и програму проћи целу обуку.”

По овом моделу пројекат ће до краја године почети да се спроводи у Васпитно-поправном дому у Крушевцу, а потом у Ваљеву. У међувремену радиће се и на отварању прихватилишта за псе у нишком затвору.