Солидарност лесковачких ђака

Навикле су на хладноћу и мемлу у стану без купатила. Анђела је у бабином крилу од своје треће године. Иако је инвалид и без икаквих примања Радица је преузела бругу о Анђели да би помогла болесној ћерки која живи у селу и има још двоје деце, једно са сметњама у развоју. Тешко је каже Радица прегурати месец само са дечјим додатком који јој шаље ћерка и намирницама које добија од брата.

"Учитељица нас помаже, њени другари помажу, родитељи другара помажу. Увек купе свеску, оловку", каже Радица Миловановић, Анђелина баба.

И под теретом тешког живота и слабог вида Анђела ређа петице.

"Волим да учим и да радим и кад порастем волела бих да постанем водитељка", каже Анђела Пејковић, ученица четвртог разреда О.Ш "Јосиф Костић" у Лесковцу.

Омиљена је у одељењу, а четврто три је посебно захваљујући учитељици Драгици. Од првог дана их учи хуманости. Негује заједништво, предузетнички дух и одличну сарадњу са родитељима.

"Ја се трудим значи оно што радим да радим срцем пре свега и да све то пренесем на децу", објашњава учитељица Драгица Антанасијевић.

Са представом "Немушти језик" путовали су широм Јабланичког округа,освајали аплаузе и сакупили довољно новца како би њихова другарица Анђела могла да купи наочаре и све што јој је потребно за рекреативну наставу.

"Највећи успех у животу је да будеш прави човек и да будеш солидаран", каже Александра Додеровић, ученица четвртог разреда Основне школе "Јосиф Костић".

"Ми смо уживали док смо радили ово прво зато што је Анђела предобра другарица", наводи ученик Милош Стефановић.

"Деца су јединствена, заједно су у свему, нема разлике и то нам је велико задовољство", објашњава Оливера Исаиловић Додеровић из Клуба родитеља.

Тек су напунили 10 година, а већ су положили испит зрелости.Увек су спремни да помогну болеснима и сиромашнима тако ће и Ускрс улепшати многим вршњацима