Још један споменик под заштитом државе у новопазарском крају

Данас је Међународни је дан споменика и споменичких целина. Новопазарски крај је добио тридесети споменик под заштитом државе - то је манастир Свете Варваре.

Списак знаменитости новопазарског краја богатији је за још једно здање. Манастир свете Варваре или Рељина градина налази се надомак села Лукоцрево и према доступним подацима, подигнут је непосредно пред долазак Османлија на ове просторе.

"Цео манастирски комплекс је страдао у годинама око 1689. када је био велики рат између аустроугарске монархије на једној страни и турске имеприје на другој. Када су, у ствари, и сви православни храмови на ширем простору овог дела Србије пострадали", каже археолог Владан Видосављевић.

За Рељину градину већ влада велико интересовање.

"Туристичка организација Нови Пазар недавно је имала посету туриста из унутрашњости, који су осим посете манастиру Сопоћани, изразили жељу да посете и Рељину градину", каже Тања Ратковић, директорка Туристичке организације.

Овде су током близу 1000 година историје трагове оставили и хришћанска, а потом и исламска култура те је с правом назван „правим местом сусрета истока и запада". Неки од споменика од седамдесетих година прошлог века на УНЕСКО-вој су листи светске баштине.

"Причамо о Трговишту, о утврђењу Стари Рас и пећини испод саме тврђаве. На територији Новог Пазара имамо џамије од изузетног значаја, амбијенталну целину Стара чаршија са бедемом, тврђавом и кулом мотриљом, која је и симбол града. Обавезно уврстимо то богаство различитости и понудимо организованим групама и из османлијок периода и из периода српске државе", каже Харис Гегић из Регионалне туристичке организације.

Уз пораст броја туриста након престижне награде ЕДЕН, долази и велика одговорност, сматрају надлежни. Да ли смо довољно заштитили све споменике културе од, пре свега, људског фактора.

"Било да су то покретна или непокретна културна добра, њих Закон већ штити. Чак и оно за чије постојање знамо, а чак и за оне за чије постојање не знамо, закон их штити, такозвана претходна заштита", каже археолог Владан Видосављевић.

У већини случајева, културна добра су камени остаци, међутим има и оних који су већим делом изграђени од дрвених конструкција. Такав је случај Смаилбеговића хана, тј Кафане Граната која је до темеља изгорела иако под заштитом државе.

Оперативни план гашења пожара на културним добрима постоји у свим ватрогасним јединицама, али су заиста ретки објекти од значаја који имају неку врсту противпожарне заштите.

број коментара 0 Пошаљи коментар