Археолози истражују трагове неолита на Свињаричкој чуки

На столовима, у кесама, под микроскопом на хиљаде делова керамичких посуда, фигурина, предмета од камена, метала, рогова. Обрађује се и скенира сваки предмет са Свињаричке Чуке који доноси сазнања о животу на подручју лебанске општине у доба неолита.

"Има веома занимљивих складишних посуда. Мој први резултат показује да се неки типови керамике понављају од неолита до бронзаног доба", каже др Клер Бурк, археолог из Енглеске.

Први земљорадници су од камена у окружењу правили оруђе за рад. Међу узорцима је и познати балкански кремен који није с овог поднебља.

"Даља анализа покушава да види на који начин су људи комуницирали у југоистичној Европи", објашњава др Богдана Милић из Института за оријенталну и европску археологију Беч.

За одговоре на многа питања о ширењу неолита од Анадолије ка централној Европи, регион јужноморавског слива је кључан.

"Веома сам задовољна. Главни циљ је да се прати развој првих пољопривредника у југоисточној Европи на основу Свињаричке Чуке", наводи др Барбара Хореш, директорка Института за оријенталну и европску археологију Беч.

Анализе се раде и у Немачкој. За три недеље знаће се тачни датуми откривених културних слојева.

"Према нашим истраживањима је доказано - вишеслојни праисторијски локалитет први пут настањен још у раном неолиту, да кажемо пре апсолутних датума око 6000. године пре наше ере", каже др Александар Булатовић, Институт за археологију Београд.

"Истраживали смо околне локалитете на којима смо имали прилике да нађемо неке старчевачке налазе из тог раног неолита. Само на овом локалитету смо успели да пронађемо насеље", наводи Владимир Стевановић, археолог Народног музеја Лесковац.

Праисторијска збирка лесковачког Народног музеја биће богатија. Напуниће и странице светских научних часописа. Већ у августу, имаће доста посла.