Све лошији квалитет земљишта

Процене стручњака су да је тек на свакој стотој њиви у Војводини проценат хумуса већи од пет одсто, што је минимум да би се земљиште могло назвати квалитетним. Остале њиве су испод тог нивоа, а разлог за губитак драгоценог састојка у земљишту је интензивна производња, већа употреба минералних ђубрива и све мање коришћење стајског ђубрива.

Када ратари пале жетвене остатке, што је иначе Законом забрањено, сем изазивања опште опасности, они униште микроорганизме у земљишту битне за стварање хумуса, који настаје труљењем биљне масе.

"Пошто су приноси доста високи, а сви тежимо већим приносима, ту су и биљни остаци доста чвршћи. Тако да људи не треба да спаљују те остатке него треба да их уносе у земљиште да би им се сутра вратио квалитет", каже Радислав Јованов из Задружног савеза Војводине.

Дуга сушна лета додатно смањују плодност земљишта, а ако се примењује наводњавање спирају се хранљиве материје. Земља се у тим случајевима може опоравити једино применом природних ђубрива.

"Без стајњака нема напретка у побољшању квалитета земље. Значи, обратимо пажњу, вратимо сточарство, запослимо људе, поправимо земљу", објашњава академик др Драган Шкорић.

Решење је у заокруженом циклусу ратарске и сточарске производње. Храна са њива користи се за исхрану стоке, а стајско ђубриво се враћа на њиве уместо тренутно прекомерне употребе минералног ђубрива

"Ако Војводина не буде хитно имала 100 000 јунади у стајама, то неће ништа вредети јер ће за 30 до 50 година ћемо од плодне земље створити пустињу. Не да ће бити песак као у Африци, али ће по приносима бити пустиња", сматра Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар.

Све лошији квалитет је на државним парцелама. Плодоред на тим њивама је углавном сунцокрет, кукуруз и пшенице. Закупцима се не исплати да за једну годину опорављају земљиште на природан начин гајењем луцерке или соје, после којих остане и 30 одсто више хранљивих материја у земљишту.

број коментара 0 Пошаљи коментар