Куда са псима луталицама у Мерошини

Двадесетак паса им је испод самог прозора жали се Славиша Стојановић: "Чим изађемо у двориште лају и ударају у ограду, а због смрада, иако је пролеће, не можемо да отворимо прозор."

"Имам другу кућу у селу, па морам да бежим одавде, јер овде нема услова за живот", каже Стојановић, "али неки људи немају где, па морају да трпе."

Узнемирени су и остали мештани, који кажу да је ово вероватно јединствен случај прихватилишта у центру села, због чега очекују хитну реакцију надлежних институција.

Против изградње азила, потписало се више од стотину мештана, истиче Александар Ивковић, председник МЗ Лепаја, али су и поред тога, пре двадесетак дана, пси доведени.

Власница азила у Лепаји Тамара Златановић нема разумевања за реакцију својих комшија, тврдећи да је процес регистрације азила у току и да јој је интерес животиња на првом месту:

"Прихватилиште може да буде у насељеном месту, само је потребно визуелно и звучно га изоловати."

"Тамара нема ниједну дозволу за рад", наглашава Саша Јовановић, председник Општине Мерошина. "Грађевински инспектор је наложио да се уклони објекат, мора да се испоштује процедура, да се пси сместе, удоме."

У Општини кажу да им је потребно прихватилиште, али не у насељеном месту. 

"Ми смо нашли већ две-три локације", каже Јовановић. "Дотична треба у понедељак да дође, да погледамо, да видимо шта има и она да понуди, шта можемо ми да понудимо и надам се врло, врло скором решењу."

Док се то не деси, Тамара очекује уздржаност мештана, како и остали пси не би доживели судбину три, које је, како тврди, пре неколико дана затекла мртве, сумњајући да су отровани о чему је обавестила полицију и Тужилаштво, које је наложило обдукцију.