Лепота бакра у рукама глумца

Глумац Томислав Јовић једну уметност заменио је другом - посветио се ковању и обликовању бакра, а његова дела налазе се широм света. Изложба његових радова отвара се 24. априла у Железничком музеју у Београду.

На студије глуме Томислав Јовић је из родне Бањалуке кренуо у Нови Сад, одакле је "варљивог лета 68" стигао у ужичко позориште. Ту је открио да, уз глуму, поседује још један уметнички дар: ковање бакра.

Почео је, како каже, из знатижеље:

„Хтео сам да направим једну пепељару и видио сам како ми је дивно прошло вријеме, док сам се са бакром борио да то личи на нешто.”

Тако се „бакарни глумац” одрекао игре на даскама и посветио куцкању метала, већ пола века:

„Реално, када би то преточили у неки нормалан рад, то би било можда три пута више, можда неких сто педест година.”

Ковање бакра изискује свакодневни рад, а Томислав каже да паузу прави једино када га савлада умор. А сан му, увек изнова, доноси и нову инспирацију:

„И стварно више пута се догодило ујутру кад дођем, почнем да радим, тога проблема више нема.”

За уметника који кује бакар посао није готов након завршног ударца чекићем:

„Кад помислим само још једном морам све то да претурим преко руку, мени се свака длака најежи. Може се то тонама мерити.”

Иако је у пензији, не одустаје од уметничког рада - дела ствара у Бањалуци и Гроцкој, од бакра који долази из Ужица, због чега је остао трајно везан за тај град. Његова дела красе многе цркве, домове и пословне просторе на простору бивше Југославије и широм света.

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар