Власник пекаре поклања пецива сиромашној деци, старима и спортистима пред такмичења

Није необично да пекаре на крају дана своје производе продају у пола цене, али је реткост да свежа пецива, хлеб и сендвиче поклањају сиромашнима - пре свих, деци и старијима - или их шаљу спортистима који се спремају за такмичења. А управо то ради један ужички пекар.

Ова пекара не мирише само на топли хлеб, земичке и кифле - осећа се у њој и чиста, људска жеља да се помогне онима којима свакодневица носи тешка животна искушења и проблеме.

„Па не поклањам, ја то дам, овај, шта им се једе - питам шта волиш, то му дам. Ја сам у спорту цео живот, па онда нека дечица долазе, и осети човек, кад неко нема, кад дође њих 4-5, један дан није гладан, сутрадан опет, па не може увек бити није гладан, него, биће да нема и онда у очима позна човек и да ... има људи који кажу... онда имам неку сарадњу са неким мојим бившим колегама спортистима, који тренирају ту децу, па и раде у школама као просветни радници, и онда знају каква је ситуација и онда ми они пошаљу”, каже Сашо Темелковски, пекар из Ужица.

Кажу да, мало доброте човека према човеку, вреди више него силна љубав према човечанству, а у овој пекари такву доброту потврђују свакодневно, чувајући туђе достојанство, као своје.

„Некако у моменту човек нађе начин, како да га једноставно не повредиш, да га не увредиш, али некако имам ја неку такктику, трудимо се, колико можемо”, наводи Сашо.

Ни Ужице, нажалост, није град без сиромаштва, а овај пекар, и за оно невидљиво има оштро око, и што је још важније, велико срце.

„Дошло је време да неће нико никоме да помогне ни на улици, ако носи нешто тешко - па неће. А свако, кад би помогао оно што може, свима би било лакше. Боље би се осећао и тај што је помогао, а и тај што су му помогли”, наводи Сашо.

И тако Сашо чини оно што може, и мирно збраја своје рачуне, у којима се добит не мери само новцем.

број коментара 0 Пошаљи коментар