Век образовања учитеља у Ужицу

И када су у скамијама десетине ђака и када је у ђачкој клупи само један, школска табла, рачунаљка или компјутер за учитеља је изазов исти, да савладају прва слова и бројке, али и помогне деци да уче не само за школу већ за живот. Зато се у свим генерацијама учитељи памте.

„Бити учитељ је велика привилегија, значи васпитавати, образовати младе генерације и то баш у време када се ударају темељи личности", сматра проф др Новак Лакета, први декан Учитељског факултета.

„Учила сам у једној сеоској школи. Мој учитељ је био најбољи на Учитељском факултету. Морам рећи да је био прилично строг али свог учитеља не заборављамо док смо живи", каже Весна Караклајић, студент Педагошког факултета.

Иако су Ужичани деценијама раније покушавали да оснују учитељску школу то им је успело тек после Великог рата из кога се није вратило 35 од 95 учитеља. Од педагошког одељена, преко Учитељске школе до Академије и факултета, од трогодишњег до мастер образовања за учитеље, васпитаче, наставнике, мењало се много тога што траје у сећањима.

„Ја сам почео радни век у просвети у ОШ „Вук Караџић" у Доброселици 1964. године и тад је у тој школи било 300 ђака. На жалост, та школа је данас затворена. То је било време благостања када су се школе поштовале и када се наставник поштовао",присећа се Светислав Тијанић, некадашњи просветни радник.

Факултетско образовање за последњих четврт века стекло је више од 3.800 учитеља и васпитача.

„Образовање учитеља састоји се у томе да се очувају добре традиционалне вредности учитељског позива које су битне за човека и неке вредности које доноси ново доба дигитализације, брзих промена", сматра проф др Снежана Маринковић, декан Педагошког факултета.

Учитељски јубилеј окупио је и некадашње и садашње ђаке, била је то прилика за подсећање на школовање и мисију коју ова установа има.