Битке за чисту воду

Најчистија вода је у јужној и источној Србији, а најлошија у Војводини - показују истраживања Института за јавно здравље "Батут". Најкритичнија је ситуација у Банату.

Вода се практично у свих 50 војвођанских водовода црпи из једног великог подземног резервоара подземне воде, а равница је пољопривредно подручје где је висока концентрација нитрата, фосфора, других елемената и једињења која временом спирањем кроз земљиште нарушавају квалитет подземних вода, дакле на извору.

У Сенти вода се црпи из 9 бунара, а проблеми у технолошкој припреми и преради воде постоје и у Сенти и у Кикинди.

"Вода долази из слоја између 80 и 100 метара из подземља, значи директно се утискује у водовод, немамо фабрику воде значи хемијски не одговара правилнику и имамо повећање гвожђа, мало окситабилности, мало више арсена него што је по правилнику и калијум пермаганта", објашњава Тибор Корпонаи из Водовода у Сенти.

"На простору Баната се налази велики подземни резервоар који се простире према Румунији и према Мађарској и то су уствари остаци Панонског мора. Та вода садржи велике количине органске материје натријума, бора, негде арсена, сумпора који дају непријатан мирис води, чине је неприхватљивом за пиће. Кроз технологију коју ћемо ми уградити у фабрику сви параметри односно штетме материје ће се свести испод оних које су означне као дозвољене према нашем правилнику, који је иначе строжији него правилник Европске уније", каже Бојан Димкић из ЈКП "Комуналац" у Кикинди.

Све што се депонује у земљише или водотокове временом заврши у подземним резервоарима воде која се бунарима после вади и користи за пиће. Један од најзагађенијих водотокова у Србији је река Криваја, дуга око 100 километара и која како кажу истраживања након једне тачке више нема у себи живог света.

„Сам град Бачка Топола пушта своју канализацију без пречишћавања и кланична индустрија потроши са органским материјама кисеоник, стварају се несносљиве смрдљиве материје, а и опасна је, не може да се користи за наводњавање, дивљач не може да је пије. У ери глобалног загревања постоји све већа потреба за заливањем, а овај водоток се не може користити, јер је опасан Буше се бунари и тако се ремете површински токови подземних вода",  објашњава Петер Червенак, председник Еколошког друштва "За садашњост и будућност" Бачка Топола.

Сами својим деловањем директно утичемо на стање природе и непосредног окружења. Негде је сиутацију могуће поправити, на пример у Зрењанину где је од јуче постројење за пречишћавање питке воде добило неопходне сагласности и наредних месеци ће бити у пробном раду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи