Задругарство нови предмет у школама

У досадашњем школовању Немања Џекић, будући ветеринар није имао прилике да више учи о задругарству. Његова школа из Рековца бави се и производњом, па ће ускоро да конкретним потезом подстакне развој задругарства.

"Ове године планирамо и да оснујемо ђачку задругу у нашој школи, јер сматрамо да је и пласман производа касније кроз задругу много лакши", каже Немања Џекић, ученик Пољопривредне школе Рековац.

Задругари морају да буду свестрани и да познају право, економику пољопривреде, пољопривредну технику, па се зато у средњим пољопривредним школама уводи предмет задругарство.

"Где ћемо ученицима моћи да приближимо све оно из удруживања, правила задругарства, вредности задругарства, шта се тиме добија. Али само у обавези да то ученици одаберу, да буде њихова жеља и биће у завршном разреду трогодишњег и четворогодишњег школовања", наводи Радиша Микарић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

И садашњи и будући задругари мораће да се прилагоде све захтевнијем тржишту.

"Да задругари имају једнак квалитет, који ће изнети ка неким купцима, да увек гарантују тај квалитет, јер је то оно што купац тражи", објашњава Кристина Салапура из зрењанинске Пољопривредне стручне службе.

Словеначке задруге у друштвеном производу своје државе учествују са 4 одсто, а разлог за то је скупа производња и мале површине са којима располажу.

"Двеста тисућа хектара око Зрењанина, ми имамо око 170 тисућа у читавој Словенији. Е сад треба из тога извући максимално, због тога се морамо повезтивати, морамо имати задруге", наводи Марјан Јанжековић из Земљорадничке задруге Птуј.

У Србији је задругарство у успону, захваљујући и државном пројекту "500 задруга у 500 села". До сада је држава помогла оснивање и оснаживање 361 задруге.