Премијера „Годоа” у крушевачком позоришту

Да се у крушевачком театру спрема премијера публика је сазнала и преко друштвених мрежа. Интригантни спотови, снимани на више градских локација, за мање од месец дана забележили су на десетине хиљада прегледа.

Нови маркетиншки приступ и светски познати наслов, учинили су да се и за премијеру и за прву репризу тражи карта више.

„Позориште, генерално, јесте провокација или бар тежи ка томе да буде провокација света у коме живимо”, подсећа редитељ представе Владимир Попадић. „Радимо великог писца, велики комад преко кога покушавамо да разумемо себе, а кроз своја искуства да разумемо Бекета.” 

Изненађења за публику је било и пре него што се завеса подигла. Најлони и флаше као декор са сцене дочекали су их и у сали. Да ће сведочити читању Годоа на посве другачији начин било је јасно већ по чарапанском дијалекту главних јунака Владимира (Марко Живић) и Естрагона (Драган Маринковић).

Живић и Маринковић су одличном глумом, баш као и Дејан Тончић и Никола Ракић, отворили бројна егзистенцијална питања. 

„Бекет је направио велики комад пре педесет година”, каже Марко Живић. „Мислим да је ово први Бекет који је апдејтован. Ми сви, не ми овде у Србији, на Балкану, у Европи, чекамо да нам неко реши неке проблеме. Никако не решавамо сами своје или бар не пробамо, и то је представа о томе. То што се дешава у Крушевцу је занимљив чин.” 

Драган Маринковић, који тумачи лик Естрагона, сматра да је целој причи допринео и начин глуме:

„То што  ми изговарамо неке речи другачије, што српски, што баш чарапански. Ја мислим да се то јако допало нашој публици, а верујем да ће и у другим градовима. Захваљујући Николи Тришићу, вођи групе Крушева гето која нам је радила музику, дошли смо до ових ‘чарапанских’ превода. Радио је на томе са Јованом Ристићем, нашим драматургом.”

За разлику од Бекетових јунака, Крушевљани су дочекали Годоа, наградивши у завршници громким аплаузом изузетан труд тима који је пројекат реализовао. Уз протагонисте и редитеља Владимира Попадића и Марију Калабић за сценско решење, као и Јелену Николић чији су костими уз  атрактивне маске Драгана Велимировића представи дали посебан визуелни печат.

„Имамо једну добру представу - представа која ће, мислим, живети, која се тиче свих градова, мањих градова, ако тако могу да кажем, Србије, а и региона”, истиче Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта. „Питање је како се живи у тим градовима, шта се дешава, како се људи понашају, шта треба да раде. Позориште је ту да поставља питања, а гледаоцима остављамо да дају одговоре.” 

Након Крушевљана, суд о новом читању „Годоа” даће и престоничка публика: премијера је заказана за 20. април у Београдском драмском позоришту.