Краљево, град који је примио десетине хиљада избеглица

У Матарушкој Бањи, која је неко време била и највећи избеглички центар Србије са неколико хиљада избеглица, колико је иначе и мештана. У свом „привременом” дому  синови породице  Церовић из Ораховца већ су и стасали.

„Сад смо четири генерације, отац и мајка су живи: отац има 90 година, мајка осамдесет две и по, ја и супруга. Два сина сам оженио, старији син и снајка имају две ћеркице.”

Живе сложно и лепо, сналазе се, кажу Церовићи:

„Али заборава нема, а мора даље и онда нормално. Комшилук је добар, нема шта. Ја жалим стан и комшије и пријатеље. И са Албанцима смо лепо живели.”

Да има услова за повратак, кажу вратили би се.

Иако су сличне, свака избегличка прича је за себе. Само у  Краљеву их има више од двадесет хиљада.

„Сви ти људи су у Краљеву нашли свој дом”, каже градоначелник Предраг Терзић. „Уз помоћ хуманитарних организација и Комесаријата за избеглице изградили смо читаво насеље на Берановцу где је 76 породица из БиХ и Хрватске нашло смештај, али и 56 породица са Косова и Метохије. Изградили смо у Борачком насељу дванаест кућа и десет кућа у Стадионској улици у Ромском насељу за припаднике ромске мањине који су дошли са Косова и Метохије.”

И још се гради, солидарно и хумано, али после толиких година и невоља, многи су у овом граду и помрли као прогнани, многи се у расељеништву родили, а вратили се тек малобројни.

„Свесни смо тежине ситуације на терену”, истиче Весна Милојевић из Канцеларије за Косово и Метохију у Краљеву. „Повратак заправо јесте приоритетни задатак како Канцеларије за Косово и Метохију тако и читавог државног руководства Републике Србије са председником на челу. Оно што јесте суштина приче јесте да, заправо, нема одустајања од повратка и на томе ћемо инсистирати.”

Церовићи су у Ораховцу последњи пут била пре шест година, на Задушнице. Сем гробова, нешто родбине, пријатеља и бивших комшија Албанаца, на Косову им ништа више није остало.