Краљево, град који је примио десетине хиљада избеглица
У Краљеву, за само неколико дана 1999. године, уз већ пристиглих десетак хиљада Срба из Босне и Хрватске, стигло и око седамдесет хиљада косметских прогнаника, колико је и становника у граду на Ибру. Одатле су отишли даље, неки се одмах скрасили у куће које су саградили још док се косметска трагедија само наслућивала
У Матарушкој Бањи, која је неко време била и највећи избеглички центар Србије са неколико хиљада избеглица, колико је иначе и мештана. У свом „привременом” дому синови породице Церовић из Ораховца већ су и стасали.
„Сад смо четири генерације, отац и мајка су живи: отац има 90 година, мајка осамдесет две и по, ја и супруга. Два сина сам оженио, старији син и снајка имају две ћеркице.”
Живе сложно и лепо, сналазе се, кажу Церовићи:
„Али заборава нема, а мора даље и онда нормално. Комшилук је добар, нема шта. Ја жалим стан и комшије и пријатеље. И са Албанцима смо лепо живели.”
Да има услова за повратак, кажу вратили би се.
Иако су сличне, свака избегличка прича је за себе. Само у Краљеву их има више од двадесет хиљада.
„Сви ти људи су у Краљеву нашли свој дом”, каже градоначелник Предраг Терзић. „Уз помоћ хуманитарних организација и Комесаријата за избеглице изградили смо читаво насеље на Берановцу где је 76 породица из БиХ и Хрватске нашло смештај, али и 56 породица са Косова и Метохије. Изградили смо у Борачком насељу дванаест кућа и десет кућа у Стадионској улици у Ромском насељу за припаднике ромске мањине који су дошли са Косова и Метохије.”
И још се гради, солидарно и хумано, али после толиких година и невоља, многи су у овом граду и помрли као прогнани, многи се у расељеништву родили, а вратили се тек малобројни.
„Свесни смо тежине ситуације на терену”, истиче Весна Милојевић из Канцеларије за Косово и Метохију у Краљеву. „Повратак заправо јесте приоритетни задатак како Канцеларије за Косово и Метохију тако и читавог државног руководства Републике Србије са председником на челу. Оно што јесте суштина приче јесте да, заправо, нема одустајања од повратка и на томе ћемо инсистирати.”
Церовићи су у Ораховцу последњи пут била пре шест година, на Задушнице. Сем гробова, нешто родбине, пријатеља и бивших комшија Албанаца, на Косову им ништа више није остало.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар