Мини хидроцентрале на Грзи, за или против

Речица Грза недалеко од Параћина прави је бисер, а њено врело споменик је природе под строгом заштитом. Иако у овим месецима изгледа моћно, лети и у сушним периодима воде је знатно мање. Ако и то мало уђе у цеви зарад погона турбина два и по километра тока осуђено је на пропаст, сматрају у групи грађана "Сачувајмо Грзу".

"Имамо толико искуства широм Србије и из Краљева и са Старе планине где се једноставно не поштује биолошки минимум и целокупна количина воде се гура у цевовод да би инвеститор имао што већу производњу струје", каже Владан Вукделија, из групе грађана "Одбранимо Грзу".

Иако је општина Параћин, поштујући просторне акте Србије, издала грађевинску дозволу за почетак радова, после огромног притиска грађана променила је став.

"Те хидроелектране нису потребне нашој локалној заједници, ми не желимо да оне буду изграђене. Грађани су сакупили 5 хиљада потписа крајем прошле године и скупштина општине је на основу те иницијативе донела одлуку да смо ми против те изградње", каже Саша Пауновић, председник општине Параћин.

Инвеститор из Тополе, Милош Матејић, добио је све потребне дозволе за изградњу мини хидроелектране на Грзи, али машина овде нема.

И поред наше најбоље воље, небројено позива, СМС порука и маилова нисмо успели да ступимо у контакт са инвеститором тако да не знамо његове намере и да ли ће и када почети изградњу мини хидроелектране овде на Грзи.

Коришћење обновљивих извора енергије није спорно, каже Декан шумарског факултета у Београду Ратко Ристић, али наглашава да ни изблиза нисмо искористили геотермалне изворе, био масу, енергију ветра и сунца, а немамо решење ни за губитке струје у електромрежи од 17 одсто. Зашто прво градимо мале хидроцентрале и то деривационе, пита се Ристић.

И додаје: "То је интерес појединаца, ексклузивних група које чине инвеститори, произвођачи и дистрибутери опреме и не постоји ни један виши разлог који је оличен у неком националном интересу да ми уништавамо своје реке да би се енергија производила на тај начин".

И биолози тврде да зарад само 3 одсто струје жртвујемо најочуваније, највредније и најспецифичније еко системе у Србији који лети иначе живе на минимуму.

О томе Предраг Симоновић, биолог каже: "Ако се сва вода одузме и одведе у цеви и остави нешто што се врло цинично зове биолошки минимум, ту неће моћи ништа да опстане".

Све бројније и гласније групе грађана за заштиту река, као и део стручне јавности тражи широку јавну дебату о самом концепту мини хидроелектрана и свим аспектима градње, од енергатских до еколошких уз уважавање мишљења људи у локалним срединама и најновија светска искуства у тој области.