Сурдулица: Поносни на златну медаљу Милана Трајковића

Научили су сва правила атлетике уз Милана, пратећи његове трке, резултате, успехе. Знају и његове најчешће реакције, а она прва, после трке на 60 метара са препонама, показивала је да ни сам Милан није био уверен у победу.

„Пратим сва дешавања, све што мој сестрић Милан Трајковић ради, како се припрема, све што је везано за њега и спорт”, каже Саша Трајковић који сматра да је Миланова победничка трка била „тешка, тесна и лепа”, да ни сам није веровао да је победио. „Мислим да је у задњем метру помислио да је изгубио трку, тако је реаговао, нисам га чуо од јуче али је, хвала богу све супер.”

Трајковић је трку завршио за 7,60 секунди, био је бољи од Паскала Мартина Лагарда и Аурела Мања из Француске.

„Трка је била једна од споријих, морам да кажем, али проучили смо поред Милана све његове такмичаре, и целу ту дисциплину и могли бисмо тренери да будемо”, каже Миланов брат Дарко.

Миран, повучен, одговоран - тако рођаци описују Милана. Долази са мајком и сестрама у родни крај кад год му густи распоред тренинга дозволи. Воли да обиђе рођаке, пријатеље, родно место.

Са породицом живи на Кипру од 2000. године, тамо је завршио факултет за графички дизајн, уписао мастер, каже Миланов ујак Мирослав Ђорђевић:

„Његов озбиљан рад и велика борба његове мајке, која је радила по три посла на Кипру док није извела децу на прави пут, сва деца су завршила високу школу и Милан је направио велики успех на спортском плану и сви су као породица у овом тренутку обезбеђени и срећни.” 

На Олимпијским играма у Рију Трајковић је трчао у финалу, у дисциплини 110 метара са препонама.