Шта ће бити са краљевачким предузећем које запошљава инвалиде

У овим погонима су особе са инвалидитетом деценијама училе занат и зарађивале за живот. Од септембра, могу само до закључаних врата. За проблеме криве директора који то државно предузеће води од 2015. године.

"Стално обећава има визију, биће боље, биће боље, од тога нема ништа. Од августа нас је распустио кући, без иједног папира, нит имамо да смо плаћено, нит неплаћено, ни на одморима, ништа. Ми не знамо уопште на чему смо", каже Миланка Ивезић.

Директор одговара - није успео да се избори са дуговима које је затекао. Успео је, каже, да нађе купце за радна одела која су шили, али не и за болничке кревете које је требало да израђује метални погон.

„То је требало да иде преко министарстава, да прво кренемо са геронтолошким центрима. Нисмо, ето, имали нажалост снаге да се изборимо за тај производ”, каже директор „Пласт метала” Драган Милашиновић. 

Радници су готово годину дана фирми помагали да измири дуговања. На предлог директора су, кажу, сваког месеца предузећу враћали 10.000 динара. А сами су од државе примали 75 одсто минималне зараде.

„Ми смо новац давали да се уплати струја, као што пише, солидарна помоћ”, каже радница Слађана Пејовић. „Међутим, ја сам проверила, од тог новца тамо ништа није уплаћено за струју.”

Ивица Глишовић додаје: „Ми смо њему давали по 10.000, а кући смо носили по 3.000 динара. Од тога смо живели. Ко му не да новац, он га је звао у своју канцеларију.”

„Ја нити сам кога то приморавао. Сад ти људи који највише галаме, њих двоје-троје значи, имају дебео досије, овде и нападнут сам од тих људи, за шта имам и записнике", истиче директор Милошевић.

Сада, каже, једино преостаје стечај и исплата социјалног програма радницима. Да ли ће им бити враћен и новац који су уплатили фирми?

„О том потом”, директор. „Овде се већ људи распитују за овде ову локацију. Не мора стечај да значи ликвидацију.”

У наставак производње надају се и радници. Иако би сада били задовољни и да само поуздано знају каква је судбина „Пласт-метала”.