Необично село Мачкат живи и после пршутијаде

У златиборском селу Мачкату вечерас се завршава 19. Пршутијада. Сајам сухомеснатих производа, који спаја традицију и савремено пословање, већ годинама је незаобилазна манифестација на туристичкој мапи региона.

На добром месту, на пола пута између Ужица и Златибора село Мачкат је бренд доброг залогаја и кад је у питању златиборска пршута и јагњеће печење, па је незаобилазно за гурмане у свако доба.

У дане сајма у хиљаде гостију сврате да пробају, а обично и купе пршуту, сланину, стељу, кобасицу. Овдашњи домаћини суво месо производе генерацијама, за свој сајам посебно се припремају, а за посао од кога живе имају једноставан рецепт.

„Да би озбиљно радили и озбилно зарадили мора пуно да се ради. Ми радимо у кући сви”, каже Митар Марић.

Производња је заиста породични посао у коме свака генерација има задужење у производњи, продаји и макетингу.

„Имамо своју мејл адресу, вебсајт, тако људи налазе а и овако Пршутијада је једна од највећих реклама за пршуту”, каже Небојша Шопаловић.

„Ово је нешто на шта су људи навикли, сама манифестација тако да свако појављивање овде је наравно одлична реклама”, каже Андријана Брковић.

Нису само продаја сувог меса и реклама користи од пршутијаде.

„Треба поменути угоститељске објекте који постоје овде у Мачкату који су такође надалеко познати, они су свакако повећали своје приходе и наравно домаћу радиност у сеоском туризму”, наводи Миљко Радишић из златиборског „Еко-аграра”.

И стварни живот и статистика слажу се да је Мачкат и мимо пршутијаде необично село. Број становника расте и сада је око хиљаду. И деце је све више, па их је у школи која постоји 160 година, сада 150 и још 50 малишана у вртићу.

„Доста је младог света остало, уствари нико није отишао одавде, а бавимо се оним чиме се бавимо производњом сувомеснатих производа тако да имамо и услове од чега можемо да живимо. Ја на пример имам четворо деце, није лако четворо деце извести на пут”, каже Александар Радојичић.

Услови попут асфалта, градске воде, интернета овде се подразумевају. Рам за слику необичног села чине и црква посвећена Светом пророку Илији, саграђена исте године када и школа и дворац који је уз помоћ краља Петра првог саградио Ратко Шопаловић ратник из балканских и Великог рата.

број коментара 0 Пошаљи коментар