Много посла за Хитну помоћ у Шапцу

Екипе Службе хитне помоћи Дома здравља у Шапцу од 1986.године збрињавају пацијенте у кругу од 70 километараоко овог града. Неизоставан зачин њиховог посла је адреналин. Ових дана због грипа имају много више посла.

Они су хероји свакога дана јер многи животи зависе од њих. Као на покретној траци 365 дана у години, у шабачкој хитној помоћи ноћ се не разликује од дана. Гужва је у чекаоници, у ординацији, интервенцијама, прибраност и тачност на пријему информација обавезна, као и брзи одласци екипа на терен. Најчешћа поменута тема ових дана је грип.

„Довела сам супруга, има повишену температуру 38, 38 са два, током дана је било горе-доле, па смо мислили да је боље да дођем, у хитну помоћ него да се то искомпликује”, каже Оља Гавриловић из Шапца.

„Последњих дана нарочито имамо тих повишених температура, било је болова у грудима код срчаних болесника, код астматичара гушења, с обзиром да је било у јутарњим сатима магле”, наводи докторка Славица Дугоњић, начелница Службе хитне помоћи Шабац.

Овде кажу да су им у хитним ситуацијама најважнији тачни подаци које добијају приликом телефонског позива. Зато узнемиреној особи са друге стране везе постављају питања, умирују је и траже тачну адресу, свесни да су минути дуги а саговорник у паници.

„Тек кад се пацијент збрине, превезе, транспортује у Ургентни центар или одељење опште болнице, када завршите терен или у повратку, онда се мало опустимо и тек нас можда тада хвата паника и проради адреналин, али све док траје тај позив и долазак и остало, једноставно не осећате тај страх. Међутим, има случајева када заиста не можемо да помогнемо, јер смо сви „од крви и меса” и нарочито смо сви осетљиви на децу”, објашњава докторка Славица Дугоњић.

Шездесеторо запослених, од којих 15 лекара кажу да свакога дана гледају различите људске судбине, да се тако челиче и постају бољи људи, не само због спашавања других, већ и због међуљудских односа и тимског рада.

„Најбитније нам је време да стигнемо што пре до пацијента да га збринемо. Било је свега и стресних ситуација и необичних. Повреда је било доста, није пријатно то видети, али такав је посао”, каже возач Милорад Тодоровић.

Зато и после 15 терена у смени, шабачки хуманисти остају на послу дуже, ако затреба.

„Сад сам остала сат времена дуже на послу да бих могла да завршим администарцију и папирологију. Што се посла тиче, данас је било онако различитих терена, од разних повреда, прелома, убода, гушења”, каже докторка Снежана Митровић.

У служби која ради када се све амбуланте затворе, често дођу и они који су моглу да сачекају јутро, али их нико није вратио без прегледа и савета кући.

„Увек су били љубазни, и увек су излазили у сусрет пацијентима, наравно приоритет су имали они који су здравствено теже угрожени”, каже пацијент Вељко Пантелић.

Дешавају се, кажу у шабачкој хитној помоћи и лажни позиви. Ипак, стужу где год затреба, свесни да знањем и прибраношћу спашавају нечији живот, зато многи свој посао не би мењали ни за један други.

број коментара 0 пошаљи коментар