Органски производи са југа на европском тржишту

Све је више пољопривредника с југа Србије који се одлучују за органску производњу воћа и поврћа. Подршку, осим субвенција државе и општине, пружају и једни другима, удружени, ради веће зараде и бољег пласмана својих производа, који све чешће завршавају на иностраном тржишту.

Када су пре петнаест година пољопривредници из блачког, куршумлијског и бруског краја почели са производњом органске хране и основали Удружење воћара нису могли ни да претпоставе да ће за њиховим производима бити велика тражња на европском тржишту. 

"Удружење за фармере је од пресудног значаја, пре свега што је бављење пољопривредом за њих основни извор прихода, а са Удружењем могу заједно да наступају на европском тржишту", објашњава Братислав Миленковић, произвођач из Магова код Куршумлије. 

"Они брину о пласирању робе, налажењу купца, дају нам савете о заштити биља. Много нам је лакше", каже Горан Илић, Удружење воћара "Топас" из Блаца.

Пошто је реч је о одрживој производњи која доприноси здрављу људи и очувању животне средине комплетан пут производа је контролисан. На њиви се проводи 12 сати, све се ради ручно, од копања, преко орезивања, до заштите.

"Заиста је теже бавити се органском производњом али ипак ми смо се на то већ навикли  и нама је то већ уносан посао", задовољан је Крста Миленковић, произвођач из Батота код Бруса.

Да је већа зарада, уверио се и Предраг Мијатовић из Ботурића, који наставља породичну традицију бављења пољопривредом, али искључиво на органски начин. Ово му је донело и већу зараду од које је саградио нову хладњачу. 

"Капацитети ове наше хладњаче су 1200 тона замрзнутог воћа. Деведесет посто прерађене робе завршава на тржишту Европске уније''. каже Предраг Мијатовић, произвођач из Ботурића. 

И у Прокупљу виде шансу у органској производњи, па су буџетом предвидели три пута више средстава за подстицај производње здраве хране.

"Зато смо се ми определили да помогнемо нашим пољопривредним произвођачима не само за органску производњу него и за брендирање и за сертификацију и за заштиту географског порекла'', истиче Мирољуб Пауновић, заменик председника Општине.

Држава је путем субвенција последњих година позитивно утицала на оживљавање овог начина производње и све озбиљније коришћење природних потенцијала.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво