Лекари са пасошем

Лекар Милан Жарковић на челу је Службе хитне медицинске помоћи у Бачкој Паланци и тима од 40 запослених који сваки дан на посао обавезно носе и пасош. Општина Бачка Паланка има 13 села, а насеља Нештин и Визић су на другој сремској страни Дунава и најближа комуникација је преко моста који спаја Бачку Паланку и Илок. Практично, државну границу са Хрватском пређу четири пута због једне интервенције, а то је сваки други дан.

"Ако случајно журимо или када виде да имамо неких проблема или је гужва, онда нас најчешће пуштају и без печата. Имамо јако добру сарадњу са њима и нема никаквих проблема", каже др Милан Жарковић, из Службе Хитне Медицинске помоћи у Бачкој Паланци.

"Једна од основних обавеза и дужности у Служби хитне медиинске помоћи и свих наших запослених је да на посао носе пасош. Релативно брзо се попуни.  Једино је то можда мало отежавајућа околност", каже Биљана Вујатовић, медицинска сестра.

Синиша Лугоња, возач санитета додаје: "Више је проблем што је пасош лошег квалитета, па испуца од употребе него што га они печатирају. Не ударају нам стално, коректни су."

Мештани Визића и Нештина кажу мало им је било лакше када су до пре 5 година преко границе могли с пограничном пропусницом.

"Некад је то била погранична пропуснуица, сада већ требају пасоши. "Бебе које имају неколико месеци већ морају имати урађене пасоше. Јако је компликовано", каже Живко Драгојловић из Нештина.

"Морамо да идемо на скелу, на Баноштор - Бегеч или около преко Новог Сада да носимо нашу робу, а да прођемо на Паланци и Илоку - ми не можемо са робом да пролазимо. Значи, све што произведемо, пшеницу, кукуруз, ми носимо у Митровицу, Беочин, према Београду", објашњава Ђорђе Керечевић, пољопривредник из Нештина.

А тај, други пут од готово 100 километара, десет пута је дужи од оног испресецаног државним границама.