Закон, крзнаши

Миодраг Станковић из Бујачића код Ваљева годинама је један од највећих узгајивача чинчила у Србији, а његова фирма водећи извозник крзна. У прелазном периоду Закона о добробити животиња није затворио фарму. Илегално од нове године узгаја чинчиле за добијање крзна.

"По једном закону нама је дозвољено, по другом закону тај рад је забрањен од 1. јануара 2019. године. Ја сад не могу ни да их пустим у шуму јер би било то занемаривање, не могу ни да их оставим овде, био би кажњен, и не могу да их продам као крзно, исто бих био кажњен. Тако да очекујемо неку информацију шта да радимо у наредном периоду. Ми нисмо спремни да прекинемо производњу, спремни смо да се договоримо са нашом државом. Јер не може НВО бити јачи од нас произвођача који плаћамо порез и који живимо у нашој земљи и не желимо из ове земље да се селимо", каже Миодраг Станковић, власник предузећа "Уно".

Миодраг је, рећи ће, само један од 500 одгајивача који нису испоштовали забрану узгоја животиња ради производње крзна. Сви указују на социјални и економски аспект ове делатности.

"Много је пара уложено, многи су људи подигли кредите и уложили у овај посао, веома профитабилан и сад ето нашли смо се у мат позицији где опет надамо се да ће се наћи неко решење у министарству, да ће сагледати овај наш проблем и решити у веома кратком року", каже Новица Предовић, узгајивач чинчила из Краљева.

На другој страни, у Удружењу "Слобода за животиње" тврде да је већина одгајивача чинчила, током прелазног периода затворила своје фарме и преоријентисала се на друге привредне гране, поштујући у потпуности Закон. Оцењују да је окончан мучни узгој и смрт најмање 12000 чинчила годишње за потребе крзнарске индустрије.

"Рађен је по узору на законе овог типа доста развијених земаља тако да дефинитивно имамо један од бољих закона који утврђују добробит и заштиту права животиња у Европи. Овај закон је посебно значајан зато што прописује забрану узгоја животиња ради производње, искључиво ради производње крзна и коже. Закон јасно дефинише да је забрањено држати, репродуковати, увозити, извозити и лишавати живота животиње само за ту намену", објашњава Јелена Стевановић из Удружења "Слобода за животиње".

И поред тога, Закон о добробити животиња оспоравају и у Удружењу пољопривредника Србије "СПАС". Најављују разговоре у надлежном министарству.

"Закон о сточарству дозвољава и децидно каже да се одобрава и производња између осталог крзнашица. И само треба, овде је требао министар да пошаље предлог измене Закона о добробити животиња у Скупштину. То није урађено и ови људи су доведени пред свршен чин. Односно, доведена је у питање њихова егзистенција", каже Зоран Милићевић, председник Управног одбора Удружења "СПАС" из Краљева.

Ипак, забрана узгоја чинчила у Србији на снази је од 1. јануара,  а за оне који је не буду поштовали прописане су казне од сто хиљада до милион динара.

Узгој животиња за потребе крзна забрањен је у 15 европских земаља.