Живот на граници

Бос у гуменим чизмама, најмање два пута дневно, Марко прелази хладну Пчињу, природну границу на путу до школе и назад. Школа у Драгоманцу у Македонији где похађа шести разред му је ближа.

"И када је вода ледена морам да газим. И по снегу и по киши. Често сам болестан, прехлађујем се од реке", каже Марко Арсовски.

Да пређе реку, Марку и осталим укућанима, па и гостима понекад помаже старији брат Милош.

"Ево ваш најстарији син превози, превози у Македонију. И тако ми госте причекамо и испраћамо, ако није трактор ту, нико неће да дође", наводи Горан Арсовски, Марков отац.

У махали Чивчије има шест кућа, али тренутно у само две живи седморо одраслих и троје деце.

Марков и Милошев средњи брат Дарко болује од дечје парализе.

"Колико сам се ја мучија, сигурно ће се и Марко мучити, али највише ми је за то дете. Недај Боже да се разболи мора да моли људе или с колица да га терамо или на носила", наводи Горан Арсовски.

Помоћ до породице Арсовски не стиже често, кажу жељни су свега. Марко би волео да као и његови другови има телефон и компјутер. Гардеробу и намирнице добили су од организације Животна помоћ.

Њихова мајка Илинка Арсовски каже да кад имам шта, да деци, кад немам - нема: "Кад имам паре купим, кад немам не". 

"Ова деца желе да остану на селу, најстарији син жели да остане, али ето ово је стара и трошна кућа. Ја позивам да им помогнемо да имају основне ствари", каже Љубинка Миловановић, из НВО "Животна помоћ".

Кућа у којој живе је стара, трошна, кров оронуо. Нову су започели у Пелинцу у Македонији поред пута, али немају средстава да је заврше. До тада ће и даље прелазити реку пешице или трактором, немају мост.