Оркестри из Пожеге поправљају расположење

Празнични дани прилика су за породично окупљање, да се на тренутак заборави уобичајена животна проблематика, али и за излазак и провод. Музичари су ти који празнике проводе радно.

Без музике нема забаве. Од хармонике, преко клавијатура и гитара, до трубе - путовали су током новогодишње ноћи житељи Пожеге, али и наш Предраг Стојковић.

Хармоникаш Љупко Јовановић Нову годину дочекао је свирајући на одслужењу војног рока, када је забављао старешине и од тада готово три деценије најлуђу ноћ проводи ван куће, забављајући госте у угоститељским објектима у којима са оркестром пронађе ангажман.

„Наравно да је породица увек у мислима. Наравно да мислимо на породицу, пожелимо им, наравно позовемо их пожелимо им сретну Нову годину и то је то. Мало се ради, мало ту има и напора, али све у свему то је леп део живота, леп посао. Наравно, недостаје породица, али шта да радимо”, каже Љупко Јовановић, хармоникаш из Пожеге.

У бројним оркестрима нађе се и понеки помоћник директора основне школе. Драган Перишић је гитару почео да свира још као основац, када је открио љубав према музици.

„Ипак сам ја просветни радник који стицајем околности ради и неки други додатни посао као и већина нас у Србији. Али и тај други посао који радим ми је донео много тога лепог. Ево следеће године ће бити тридесет година како се бавим музиком на разним пољима, на разне начине, на разним прославама, весељима и увек остају лепе успомене, дружења”, каже Драган Перишић.

Пожешки крај богат је музичарима, који се труде да нотама подигну расположење, али се и довијају да разумеју госта којем је алкохол мало пореметио говор, коју песму заправо жели.

„Па у моменту морам и ја да попијем да би могли да се споразумевамо ... Највише рукама”, шали се Милован Сретеновић, музичар из Пожеге.

„Занимљиво је, упознају се разни карактери, разна врста људи, ја сам по природи комуникативна волим да се дружим”, наводи Ана Станојевић певачица из Ужица.

„Највише волимо поп рок музику, међутим морате изаћи у сусрет свим гостима, увек има људи који воле и народну музику. Ми волимо, наравно, квалитетну народну музику, мора да ту мало буде и турбо фолка и наравно колце”, објашњава
Душко Радојичић, музичар из Пожеге.

Али трубачи кажу да ниједно коло не звучи као када они свирају. Зато мајстори са запада трубе широм Србије, а на цени нису само кола.

„Чини ми се да је све више оних људи који воле чисту народну српску шумадијску двојку и чини ми се да се те народне песме ипак враћају, да су, воле људи да чују уз пратњу трубача и трубачког оркестра”, каже Дејан Јевђић, мајстор трубе.

За сваког понешто се нађе, али битно је да увек буде само добро расположење.

број коментара 0 пошаљи коментар