Хоће ли камиле постати нови симболи Лебана?

Камиле у Царичином граду. Сасвим нормално за прву половину шестог века када је град, који сазидао византијски цар Јустинијан, био расксрница путева и трговачки центар тог доба, али за почетак 21. века најблаже речено, не баш уобичајено.

Необразложена ставка у плану рада у туристичке организације Лебана за 2019. ггодину о набавци две камиле и на основу тога вест на регионалном порталу како ће камиле поново шетати Јустинијаном примом изазвала је праву буру у јавности.

Директор туристичке организације Бојан Јовић каже да је био потпуно затечен, јер није могао ни да претпостави да ће неко да помислити да се ради о набавци живих камила.

На жалост неко је то протумачио на свој начин набавку камила, никако живих камила зато што то нити знамо нити смо способни то да радимо, каже Бојан Јовић, директор ТО Лебане.

Туристичка организација Лебана последњих година уложила је много у опремање визиторског центра Теодора у непосредној близини локалитета Царичин град.

Угледају се на веће и познатије археолошке центре попут Виминацијума како би постали права туристичка атракција југа Србије.

Замислили смо набавку прављење две фигуре камила. Ако се Виминацијум поноси фосилним остацима мамута зашто је спорно да Лебане има фигуре камила од дрвета или стиропора не знам зашто то некоме смета, објашњава Бојан Јовић директор ТО Лебане.

У сваком случају камиле од дрвета стиропора или гвождја стижу преко Лебана у визиторски центар Теодора. А да би Царичин град на туристичкој мапи Србије заузео место које му по археолошком значају припада потребно је урадити још много.

За почетак усагласити рад туристичке организације Лебана одговорне за визиторски центар у лесковачког Народног музеја који је власник самог локалитета Царичин град.

Без заједничког рада и промовисања овог археолошког бисера југа Србије Јустинијана прима у жижу јавности биће само повремено као новинска сензација. Ништа више од тога.