Вода на путу до школе

Ово је једини пут до четвороразредне школе у Доњем Крајинцу коју похађа 32 ђака и предшколаца. После сваке кише на асфалту настаје језеро дугачко тридесетак метара дубине пола метра. Родитељи, бабе и деде свакодневно страхујући доводе децу у школу.

„Мислим да ово треба да се реши у најскорије време, деца не могу да иду у школу”, каже родитељ Бојан Николић.

Драгица Нешић, из Доњег Крајинца каже да свако јутро мора да доведе унуче у школу и да га сачека да га врати, јер може да падне у воду.

Ко се како снађе. Пешице се без чизама не може. Бициклом или аутомобилом. Тешко је кажу у сваком случају.

„Не дешава се да стану кола, али цркне анласер. Намокри се анласер и цркне”, каже Саша Мустафић, из Доњег Крајинца.

У Доњем Крајинцу има 130 домаћинстава. Атмосферску канализацију немају па се сва вода из околних улица слива овде. Проблем су и бедеми које су поставили поједини мештани како би заштитили своје поседе, па вода не може да отиче.

„Да ли су га овако овај пут ниско асфалтирали, јер видите овамо је више и онамо је више, а овде некако. Шта су ово радили...”, пита се Милорад Станисављевић.

Томислав Живковић додаје: „Ми сами мештани ћемо да ископамо, само нека нам одобре да радимо и средства”.

Одржавање овог пута је у надлежности Месне заједнице која очигледно дугогодишњи проблем не може да реши сама. Очекују помоћ лесковачког Јавног предузећа „Урбанизам и изградња”.

„Ми смо послали геометре. Они су снимили терен и кренули са израдом пројектно-техничке документације како бисмо прибавили одобрење. Оног тренутка ако будемо добили одобрење онда се можда и десе радови”, каже Новица Николић, директор лесковачког ЈП „Урбанизам и изградња”.

За изградњу дела кишне канализације и упијајућих бунара потребно је 1.800.000 динара. Да ли ће та инвестиција ући у градски буџет за наредну годину тешко је рећи, јер треба решити и имовинске односе и обезбедити све дозволе за градњу.