Рођендан ужичког КУД „Први партизан”

Најстарије ужичко културно-уметничко друштво „Први партизан” обележило је 70 година рада. Основали су га синдикалци истоимене фабрике 1948. године. Од различитих секција најдуже постоји фолклорна која данас има више од 350 чланова.

Лепу, фолклорну причу почели су ентузијасти пре седам деценија. Мењали су се играчи. Кореографије, ношње, али се почетна енергија и радост игре преносила с генерације на генерацију.

За њих зато важи „једном КУД-овац, увек КУД-овац” јер се фолклорни опанци никада не каче о клин, а време проба, путовања и наступа памти као много више од игре.

„У КУД-овима се стварају пре свега пријатељства, кумства, у друштвима играју браћа и сестре, садашњи мужеви, бивши мужеви и жене, свега има, али пре свега, али пре свега то пријатељство и дружење то је нешто што је на првом месту”, каже ветеран Светомир Милутиновић.

„Пропутовали смо широм Европе и тадашње државе Југославије и то су све путовања која се памте за цео живот. То је љубав, то је музика, то је дружење и то је све оно што нас је везивало све те године. Исказано у бројкама, у 70 година стало је стотине наступа на домаћим и позорницама земаља у окружењу. Ту је и педесетак турнеја у 18 земаља, међу којима је и далека Аустралија. И свуда су разноврсношћу и живописношћу наступа одушевљавали публику”, наводи ветеранка Зорица Марковић, а њен друг Небојша Котлајић додаје:

„Све је кренуло дакле из града на Ђетињи, па смо освајали светске меридијане, географске ширине, географске дужибне, јер кад упознајете друге људе, то не можете ако не познајете своју културу и традицију.”

За све ове године ређале су се и награде на фестивалима, од публике као и од стручњака, за које су витрине КУД-а постале премале. Највећа награда им је трајање и стално интерсовање нових чланова.

„Мислим да је то за аматеризам велики успех. Имамо до сада, преко хиљаде и хиљаде играча који су за 70 година прошле кроз наш ансамбл”, каже Жељко Јовановић уметнички директор КУД „Први партизан”.

За јубиларни концерт на коме су се сусреле три генерације ветерана зато није било дилеме доћи или не,па су многи превалили стотине километара да би поново видели старо друштво, преплели опанцима и запевали, баш као некада.

број коментара 0 пошаљи коментар