Повратак и улагање у завичај

У родни Темнић Јанковићи су се вратили по стицању пензије у Аустрији где су провели читав радни век.

"Ја сам у Аустрији радио 25 година, а супруга 32. Радили смо у хотелу. Што је интересантно код једног газде смо радили до краја", каже Живота Јанковић.

"Било је тешко оставити ћерку од шест месеци, сина сам тамо родила, тако да сам морала и њега да донесем овде, баба га је чувала, а ми смо наставили даље да радимо," сећа се Душица Јанковић.

Новац који су зарађивали улагали су у школовање деце, земљу и завичај.

"Углавном у село смо улагали. Купили смо 11 хектара земље. Ја сам патриота, као што сам и сада патриота , ја и супруга смо када је био зајам за привредни препород Србије дали 110.000 марака, значи то смо уложили", наводи Живота Јанковић.

Јанковићи су одувек имали јасан циљ. Да се врате у свој Тољевац где се данас баве пољопривредом.

"Имамо 2 хектара јагоде. То нам је додатно занимање. Највише отуда што сам донео то је рад, ред и дисциплина, да се зна шта се ради, како се ради и колко се ради и да се води евиденција уложеног и добијеног да видимо у стварности има ли рачунице или нема. Итекако може добро да се живи само ако се ради", каже Живота Јанковић.

У послу када могу помажу и деца која имају своје породице и живе у граду.

"Имамо шесторо унучади, од ћерке четворо и од сина двоје. Кад дођу овде баш је лепо, то је право богатство", кажеДушица Јанковић, а њен супруг додаје: "Ми чувамо ово за њих да они када буду дошли да као ми наставе традицију."

Баш као што и сам Живота наставља традицију својих предака у Тољевцу. Већ на пролеће обновиће чесму коју подигао његов деда 1963. године и довести воду са извора до цркве у центру села.