Из Драгочева, до лекара само трактором

До села Драгочева, подно планине Рогозне, ни по сувом земљаном путу, због великих неравнина, не може се стићи без теренског возила или трактора.

Зими, када завеје снег, не могу ни до лекара, каже Драган Милетић:

„Не може да нам дође ветеринар, не може да дође доктор, ни хитна помоћ, не може ни поп да нам дође. Ми имамо цркву не можемо до цркве, не можемо до гробља.”

„Ја сам имао болесника, умро је”, каже Славо Луковић. „Три и по године морали смо на санке да сводимо до трасе. Деца су ручно насипала - ми смо били као таоци, пут је затрпан и нико главу није окренуо.”

Најближа четворогодишња школа и продавница удаљене су од села више од пет километара. Школски аутобус не долази до села због лошег пута.

Седамдесетих година, по речима Милована Павловића, било је шездесеторо деце. Сада су домаћинства старачка. 

Куцали су кажу на многа врата у нади да ће и добити асфалт. У јулу ове године упутили су и званични захтев Општини. Одговор још чекају.

„Пошто смо до сада располагали скромним капацитетом. То су били неки фапови, камиони носивости седам кубика, а прича о путу који је на 40 километара од мајдана који ми користимо тако да у једној тури имамо 80 километара, што је за наше услове неизводљиво”, каже Мујо Шаћировић, директор Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта Нови Пазар. „Ове године уложили смо скоро 250.000 у обнову механизације, купили нове камионе и остало. Нажалост, ова година је била каква јесте, са много кишних дана тако да смо те путеве који су најугроженији, најдаљи још нисмо стигли да санирамо, наставићемо са радовима.”

У Драгочеву има 25 домаћинстава. Када би се изградио пут могли би, кажу, да продају своје производе - млеко, сир и кајмак - и да остану на својим имањима.