Град Крагујевац тражи одмаралиште на макарској ривијери

На Макарској ривијери, у Градцу, лета су проводиле генерације крагујевачких основаца. Парцела од око два хектара, са шест обеката, служила је за одмор и рекреацију ученика. Маја и Нина, са сетом се сећају, тог времена.

"Мени је највише у сећању остало, подизање заставе и дружење у вечерњим сатима, где смо организовали разне приредбе и манифестације и много смо се лепо дружили", каже Маја Милојевић Лазаревић из Крагујевца.

"Најбоље од свега, што су биле све школе, сва одељења, све генерације, па имамо пријатељства која и дан-данас негујемо из одмаралишта у Градцу. Нажалост, Крагујевац данас нема ниједно одмаралиште на мору", наводи Нина Недељковић.

Имао га је до 1992. године, када је Хрватска донела уредбу, по којој је сва српска имовина прешла у њено власништво.

Крагујевац намерава, да мирним путем, постигне споразум са надлежним органима у Хрватској и одмаралиште у Градцу врати у свој посед. Следећи корак - судски спор, и докуменација како су дошли до имовине.

"Новцем који је град Крагујевац издвојио, платио експропријацију, уписао се у то време са правом кришћења на тој имовини, саградио објекте, користио те објекте и онда 1991. године, био онемогућен да даље настави да их користи, али то не значи да је изгубио право својине", објашњава градски правобранилац Бранко Петронијевић.

Град се позива и на протокол европске Конвенције о људским правима и основним слободама, по којем је, уживање имовине неприкосновено. Али, општина Градац, добила је од државе крагујевачко одмаралиште на коришћење.

"Према њиховим изјавама, ту ће бити библиотека, већ се тамо налази вртић, поливалетна дворана, теретана", наводи Бранко Петронијевић.

Крагујевчани су кажу оптимисти, иако Хрватска не поштује Анекс Г Бечког споразума о сукцесији међу бившим републикама СФРЈ, по коме грађанима и правним субјектима морају бити враћена права која су имали до краја 1990 године.

Према подацима Републичке дирекције за имовину, за сада, око 150 субјеката тражи повраћај имовине од Хрватске, а њен услов је закључивање билатералног споразума.

Такво тумачење прихватио је и суд у Стразбуру. Србија ће и даље инсисистирати на потписивању тог споразума, кажу у Дирекцији или затражити тумачење експерата.