Радост из Прибоја за децу из Прилужја

Прилужје код Вучитрна је српска енклава са више од 2.500 становника. У овом месту, дом су пронашли и многобројни Срби протерани са својих огњишта на Косову и Метохији 1999. године. У Прилужју одраста око 500 деце, већ навикле на опрез и не ретко немаштину, којима радост доносе пријатељи из Прибоја, града побратима.

Детињство у Прилужју, некако брже прође, а одрастање прати низ упозорења - о дозвољеним и несигурним путевима, имањима у која упадају крадљивци и жељи да игра буде неспутана, а дани без стрепњи.

"Родитељи нас не прате до школе, али ми идемо сви заједно, па се мање плашимо", каже Магдалена Марковић.

"Безбедност је оно што је најзначајније за нас овде, јер док је безбедности и ученика ће бити у школи", истиче Срђан Здравковић, директор ОШ "Вук Караџић"у Прилужју.

Прилушку основну школу похађа 260 ученика. Ту су и ђаци Техничке школе, измештене из Обилића, и 43 наставника, који настоје да под овим здањем деци надоместе све оно што би им у животу ван енклаве било уобичајено.

"Наша учитељица је врло брижна особа. Подучава нас врло битним стварима и учи нас о животу", каже Вук Дикић, ученик 4. разреда.

Летос су малишани из Прилужја, захваљујући великом срцу Прибоја, први пут видели море. Када су кренули у школу, помоћ је опет стигла из града на Лиму. И недавно, Прибојци су поново посетили Прилужје у које доносе стипендије, грађевински материјал, прилоге за цркву и сиромашне породице.

"Ми ћемо наставити, суштински, у границама наших могућности да помогнемо, све што имају прибојска деца, имаће и деца Прилужја", истиче Лазар Рвовић, председник Општине Прибој.

"Омладина из Прилужја је велики потенцијал. И они су стварно заслужили да боље живе. Јер нема изласка, нема ништа", објашњава Александар Мишић, председник привременог органа, Прилужје.

Смештено између Лаба и Ситнице у средишњем делу Космета, Прилужје је решено да сачува све наслеђено и стечено. Велику наду полаже управо у све младе брачне парове који остају у свом селу - и ове малишане. А то што чине Прибојци, може бити само путоказ другим локалним самоуправама централне Србије, чија је пажња, па и невелика помоћ, оваквим срединама драгоцена.

 

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво