Мање ајвара из лесковачке котлине

Упржена печена паприка, зачињена сирћетом и сољу. У лесковачкој котлини зимнице без ајвара нема. Љути, нељути, цепкани, млевени. Сада, као и некада. Чувени лесковачки угоститељ радо се сећа бакиног шпајза.

Од хране доступне свима до деликатеса који почиње да се служи попут кавијара. То је пут лесковачког ајвара.

"На малим залогајима, односно као један врхунски специјалитет који се додаје приликом припремања канапеа", објашњава Славиша Милошевић из Трговинско-угоститељске школе у Лесковцу.

Иако се прави на целом Балкану лесковачки је посебан. Тајна је кажу стручњаци у паприци која је спој традиције, поднебља, земљишта и семена. Временски услови нису јој ове године одговарали. Квалитет је био добар, али мањи род паприке смањио је број тегли чувеног лесковачког специјалитета.

"Мислим да смо глобално задовољни с обзиром да је било кише у првом периоду јуна месеца и у мају када се паприка садила, доста је било болести, тешко смо могли да је заштитимо, онда је дошла слана, али смо извукли максимум", истиче Гордана Петровић, Удружење „Лесковачки ајвар".

Заштита географског порекла 2011. потом и међународни цертификат повећали су потражњу. Све се теже стиже до лесковачког бренда.

"Да смо направили добар бренд и да је потражња изузетно велика не само овде у Србији него тражи се и преко границе, неке количине се пребаце, али једна организована производња која би требала да уследи у наредном периоду сигурно да би задовољила и купце у иностранству", објашњава Горан Јовић, председник Регионалне коморе Србије.

Због мањег приноса паприке сезона спремања ајвара је завршена знатно раније. Тржишту је испоручено око 20% тегли ајвара мање у односу на прошлу годину. Остало је још толико да се у најбољем светлу представе посетиоцима предстојећег сајма Етно хране у Београду.